ДИПЛ. ПРОФЕСОР ФИЛОЗОФИЈЕ ИВАНА КЕЖИЋ: Како открити себе

 На првим странама „Метафизике” чувени антички филозоф Аристотел каже да је од свих живих створења човек такво биће, које по сопственој природи, тежи знању! Дакле, та наша тежња знању и спознаји је оно што нас чини јединственим, специфичним, посебним. Поред тога што је то нешто нама прирођено, наше знање је оно које одређује квалитет нашег бића, па тиме и нашег живота – открила нам је дипломирани професор филозофије Ивана Кежић, запослена у Градској библиотеци у Новом Саду.
1
Фото: Приватна архива

Осим наведеног Ивана поседује и многа друга знања и вештине: сертификовани је практичар квантне медицине, водитељ психоарт терапије цртања фрактала, тренер ПЕАТ метода... Уверена да је основна врлина људског бића досезање истине о себи, досезање интегритета мисли, емоција и делања па се посебно поноси што је и мајстор интензива гнозе, методе која управо омогућава самоспознају.

Али, шта је знање? Шта је то што можемо знати и како знамо оно што знамо?

– Уобичајено је да се под знањем подразумева неки наук, учење, усвојена вештина...оно што су стари Грци називали епистеме, теоријско и практично знање. Међутим, постоји и друга врста знања које би се ближе могло описати као увид. Ради се о надчулној спознаји или ономе што су неки филозофи и теолози називали откровење. Дакле, појам гноза (грч. гносис, знање, спознаја, увид) најчешће се употребљава да означи духовно знање просветљеног човека које се описује као непосредно искуствено сазнање о натприродном, или божанском. У проблемима теологије гносис се односи на спознају догми и „објављене истине”…

Једно од врхунских принципа сазнања још од времена античке Грчке је самоспознаја. Колико је она важна говорио је и натпис „Спознај самог себе” на уласку у чувени храм у Делфима. Зашто је самоспознаја толико важна?

– И сам Сократ, један од великана филозофије античког света истицао је важност самоспознаје. Зашто? – Када знамо ко смо, ми се крећемо у правцу врлине, правцу постизања, достизања и остварења старог етичког идеала: стања (унутрашњег) благостања (еудајмоније)! Или другим речима када смо спознали ко смо, срећа тад постаје трајно стање нашег бића и бивамо способни да у живот и свет улијемо више благостања и радости. Бивамо способни да креирамо, остварујемо и живимо свој пуни потенцијал. Бивамо способни да сагледамо да нису околности оне које одређују наше биће него је обрнуто.

Како то да постигнемо?

– Постоји много различитих метода, али ја сам се определила за технику коју је усавршио наш психолог и психотерапеут, истраживач и мислилац Живорад Михајловић Славински. Он се са методом интензивног просветљења, како се тада називала, упознао крајем седамдесетих година у Америци, усвојио је и практиковао. Убрзо се ова метода преноси и у Европу, а недуго је стигла и до Бхагаван Шри Раџниша (Ошо), који је био одушевљен кад се упознао са дијадним процесом интензива просветљења. Интензив просветљења, како се тада звао, ширио се светом релативно брзо. Главно ширење семена за овај процес било је духовно друштво учитеља и гуруа новог доба, Бхагаван Шри Раџниша, који је касније променио име у Ошо. Током многих година искуства у раду са људима, а из самог интензива, Славински развија и многе друге методе.

На који начин је Славински унапредио ову методу?

– Славински је задржао дијадни процес из интензива просветљења у овој врсти активне медитације, али је увео новине у методолошком смислу. Ова техника је већ била чудесна, а данас је још чудеснија, једноставнија и лакша за саме учеснике. Рекла бих да је то савршен приступ директном искуству истине - јединствен по својој методологији. Са три, пет или седам дана колико су знали да трају стари тренинзи, ми данас имамо тренинг који траје око пет часова и који омогућава да преко деведесет посто људи доживи то директно искуство истине на најбитнија и најважнија питања за њега. Када сам и сама прошла кроз ово изузетно искуство пожелела сам да се едукујем и помогнем другима да га доживе. Тако сам постала мајстор интензива гнозе и то радим већ неколико година.


Посредно и непосредно искуство

– Када ви и ја разговарамо, то наше искуство није непосредно. Наиме, ту сте ви као субјект, ту сам ја као објект и ту је говор, тј. радња која се одвија између нас. Многи мисле да оно што видимо, чујемо или опипамо је непосредно искуство, али није. Непосредно искуство свести је оно које претходи сваком другом посредном искуству, његова суштина је да се досегне разлика између субјекта и објекта који у непосредном искуству постају једно – објаснила нам је Ивана Кежић.


Да ли можете да нам кажете више о свом искуству?

– Тренинг интензива је један од директних метода који нам омогућава да се повежимо са својим вишим ја да бисмо са лакоћом живели своју сврху. Продор у директно искуство свести, на тренингу, је краткотрајан, али искуство, тј. увид, спознаја остаје. После тог искуства јасно ми је било да сам ја и само ја, та која је апсолутно одговорна за себе, за стање свог бића, за свој живот и за све што нам се у њему дешава.

Поменули сте то директно искуство, да ли бисте нам га објаснили?

– Директно или непосредно искуство свести је специфично стање у ком се поима да је све једно. То је гноза или циљ свих нас. Циљ човека као људског бића, те је стога од непроцењиве вредности и значаја. Учење гнозе основна је потка свих старих, традиционалних, мистичких, окултних и посвећеничких система.

Колико је чињеница да имате филозофско образовање битна у овом процесу?

– Истакла бих да је интензив гнозе метод спиритуалног раста и развоја који нас уводи у директну и најдубље скривену спознају о томе ко смо ми заиста, иза свега појавног и промењивог – то је једна од битних филозофских тема... Метод који нас уводи у уцеловљеност и у стање свести из ког произилази да срећа, радост и благостање нису оно што нам долази као нешто условљено „споља”, него наше лично, унутрашње, природно, стање свести које је за мене увек ту, када га једном као таквог и освестим! За нас као људска бића постоје две основне могућности за стицање искуства у овом свету: дуалистичка свест и свест једности. Већина људских бића живи на дуалистичком плану у којој они виде, опажају и доживљавају све у супротностима: добро и зло, стварање и разарање, напредовање и повлачење, слобода и неслобода, љубав и мржња, прошлост и будућност, живот и смрт… и безброј других. Са тренинингом интензива постижемо управо то: искорачење из света дуалности и улазак у свејединство.

А тада постижемо?

– Наша унутрашња лепота саткана је од пропорције и складности пре свега мисли, осећања, емоција и наших реакција. Када сам у складу са својом душом, када знам ко сам, шта сам и шта ми је чинити, моје биће је уцеловљено и повезано у самосвесну надопуњујућу целину својеврсне и специфичне хармоније. Свако од нас је песма за себе. Што смо биже себи то смо способнији да чујемо и ослушкујемо сопствену мелодију. Ако је јасно чујемо и препознајемо способни смо складно деловати: чинити, мислити и осећати. Способни смо за слободу. За пут унутрашње узвишености и остварења (откровења) исконске лепоте!

Марина Јабланов Стојановић

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести