ALERGIJA NA SUNCE SVE ČEŠĆA U SRBIJI U vreme toplotnog udara zračenje postalo neprijatelj

Dok temperature u Beogradu dostižu i preko 35 stepeni, a UV indeks prelazi granice bezbednog, dermatolozi širom sveta beleže drastičan porast slučajeva alergije na sunce, poznate i kao fotodermatoza. Ova kožna reakcija može pogoditi svakoga – i one sa najosetljivijom kožom, ali i ljude koji nikada ranije nisu imali problema sa suncem.

Šta je zapravo alergija na sunce?

Alergija na sunce podrazumeva različite vrste kožnih reakcija izazvanih UV zračenjem. Najčešći oblik je polimorfna svetlosna erupcija (PLE), koja se manifestuje u vidu crvenila, svraba, plikova i osipa na mestima koja su direktno bila izložena suncu – poput vrata, dekoltea, podlaktica i lica.

Pored PLE, postoji i solar urtikarija, ozbiljniji oblik koji može nastati već posle nekoliko minuta izlaganja suncu i izazvati oticanje, peckanje, pa čak i sistemske reakcije.

Zašto dolazi do alergije?

Iako tačan uzrok nije do kraja razjašnjen, stručnjaci veruju da kod osoba sklonih alergijama, UV zračenje menja strukturu proteina u koži, nakon čega ih imuni sistem prepoznaje kao "neprijatelje", izazivajući upalu.

Neki od glavnih faktora rizika uključuju:

* Genetsku predispoziciju

* Svetlu i tanku kožu

* Korišćenje lekova koji povećavaju fotosenzitivnost (antibiotici, antidepresivi, nesteroidni antiinflamatorni lekovi)

* Izlaganje hemikalijama i biljkama koje reaguju sa suncem (parfemi, etarska ulja, šminka)

Simptomi

Simptomi se najčešće javljaju u roku od nekoliko sati nakon izlaganja suncu, a ponekad i ranije. Mogu uključivati:

* Crvenilo

* Svrab i peckanje

* Sitni plikovi i osip

* Otok kože

* U ređim slučajevima: mučninu, malaksalost, vrtoglavicu

Ukoliko se simptomi ponavljaju svake godine u isto doba – naročito u proleće i leto – verovatno je reč o hroničnoj svetlosnoj preosetljivosti.

Dijagnoza: Kako se otkriva alergija?

Dijagnozu najčešće postavlja dermatolog na osnovu anamneze i kliničkog pregleda. Ponekad se koristi fototestiranje – veštačko izlaganje UV zracima u kontrolisanim uslovima, kao i biopsija kože kako bi se isključila druga oboljenja (npr. lupus).

Kako se leči?

Lečenje zavisi od težine simptoma:

Blaži oblici: Hladne obloge, kreme sa aloe verom, antihistaminici

Umereniji slučajevi: Lokalni kortikosteroidi i oralni antihistaminici

Teži slučajevi: Sistemska kortikosteroidna terapija, fototerapija (kontrolisano UV izlaganje tokom zime), imunomodulatori

Prevencija: Kako se zaštititi?

Preporuke koje izdvajaju svetski dermatolozi uključuju:

Izbegavajte sunce od 10 do 16 časova

Koristite mineralne kreme za sunčanje (SPF 50 ) – preporučuju se EltaMD UV Physical i Colorescience Sunforgettable

Obnavljajte zaštitu na svaka 2 sata i odmah posle plivanja

 Nosite zaštitnu odeću, šešire i naočare

Izbegavajte kozmetiku i parfeme pre izlaska na sunce

Postepeno izlažite kožu zračenju, kako bi razvila toleranciju

Ako pijete lekove – proverite da li izazivaju fotosenzitivnost (npr. ibuprofen, tetraciklini)