АЛЕРГИЈА НА СУНЦЕ СВЕ ЧЕШЋА У СРБИЈИ У време топлотног удара зрачење постало непријатељ

Док температуре у Београду достижу и преко 35 степени, а УВ индекс прелази границе безбедног, дерматолози широм света бележе драстичан пораст случајева алергије на сунце, познате и као фотодерматоза. Ова кожна реакција може погодити свакога – и оне са најосетљивијом кожом, али и људе који никада раније нису имали проблема са сунцем.

Шта је заправо алергија на сунце?

Алергија на сунце подразумева различите врсте кожних реакција изазваних УВ зрачењем. Најчешћи облик је полиморфна светлосна ерупција (ПЛЕ), која се манифестује у виду црвенила, свраба, пликова и осипа на местима која су директно била изложена сунцу – попут врата, деколтеа, подлактица и лица.

Поред ПЛЕ, постоји и солар уртикарија, озбиљнији облик који може настати већ после неколико минута излагања сунцу и изазвати отицање, пецкање, па чак и системске реакције.

Зашто долази до алергије?

Иако тачан узрок није до краја разјашњен, стручњаци верују да код особа склоних алергијама, УВ зрачење мења структуру протеина у кожи, након чега их имуни систем препознаје као "непријатеље", изазивајући упалу.

Неки од главних фактора ризика укључују:

* Генетску предиспозицију

* Светлу и танку кожу

* Коришћење лекова који повећавају фотосензитивност (антибиотици, антидепресиви, нестероидни антиинфламаторни лекови)

* Излагање хемикалијама и биљкама које реагују са сунцем (парфеми, етарска уља, шминка)

Симптоми

Симптоми се најчешће јављају у року од неколико сати након излагања сунцу, а понекад и раније. Могу укључивати:

* Црвенило

* Свраб и пецкање

* Ситни пликови и осип

* Оток коже

* У ређим случајевима: мучнину, малаксалост, вртоглавицу

Уколико се симптоми понављају сваке године у исто доба – нарочито у пролеће и лето – вероватно је реч о хроничној светлосној преосетљивости.

Дијагноза: Како се открива алергија?

Дијагнозу најчешће поставља дерматолог на основу анамнезе и клиничког прегледа. Понекад се користи фототестирање – вештачко излагање УВ зрацима у контролисаним условима, као и биопсија коже како би се искључила друга обољења (нпр. лупус).

Како се лечи?

Лечење зависи од тежине симптома:

Блажи облици: Хладне облоге, креме са алое вером, антихистаминици

Умеренији случајеви: Локални кортикостероиди и орални антихистаминици

Тежи случајеви: Системска кортикостероидна терапија, фототерапија (контролисано УВ излагање током зиме), имуномодулатори

Превенција: Како се заштитити?

Препоруке које издвајају светски дерматолози укључују:

Избегавајте сунце од 10 до 16 часова

Користите минералне креме за сунчање (СПФ 50+) – препоручују се ЕлтаМД УВ Пхyсицал и Цолоресциенце Сунфоргеттабле

Обнављајте заштиту на свака 2 сата и одмах после пливања

 Носите заштитну одећу, шешире и наочаре

Избегавајте козметику и парфеме пре изласка на сунце

Постепено излажите кожу зрачењу, како би развила толеранцију

Ако пијете лекове – проверите да ли изазивају фотосензитивност (нпр. ибупрофен, тетрациклини)