BEBE VEĆ NEKOLIKO SATI NAKON ROĐENJA POKAZUJU RAZLIKE Devojčice gledaju lica, a dečaci predmete

Budući da su ove razlike prisutne tako rano, verovatno je da na njih utiču prenatalni faktori.

Nalazi studije pokazuju da na pojedine psihološke razlike između muškaraca i žena, kao što je razvoj socijalnih veština, utiču i prenatalna biologija i kasnije životno iskustvo.

Po rođenju devojčice duže gledaju ljudska lica, a dečaci predmete

Studija, objavljena u časopisu Biology of Sex Differences, obuhvatila je testiranje 130 novorođenčadi svega nekoliko sati nakon rođenja. Ovo istraživanje nadovezuje se na prethodni rad iste laboratorije i koristi napredne i pouzdane metode kako bi se ispitale ove razlike.

Godinama unazad istraživanja pokazuju da devojčice u proseku nauče da govore ranije i razvijaju socijalne veštine brže od dečaka. Naučnici su dugo raspravljali o tome da li su ove razlike posledica kulture ili biologije.

Jedan od načina da se odgovori na ovo pitanje jeste ispitivanje da li su polne razlike prisutne odmah po rođenju, pre nego što društvo i kultura mogu značajnije da utiču na razvoj deteta.

Studija Univerziteta u Kembridžu, objavljena 2000. godine, otkrila je da su devojčice po rođenju u proseku duže gledale u ljudska lica, dok su dečaci u proseku duže posmatrali objekte.

Od tada su naučnici u ovoj oblasti pozivali na ponavljanje studije, ali nijedan tim do sada to nije pokušao, jer je sprovođenje istraživanja na novorođenčadima izuzetno zahtevno.

Prenatalni biološki faktori doprinose uočenim razlikama

U novoj studiji, bebama su paralelno prikazivana dva videa: jedan sa socijalnim stimulusom, odnosno ljudskim licem sa prirodnim pokretima, i drugi sa nesocijalnim objektom – metalnim kuglicama koje se klate pod uticajem gravitacije i mehaničkih svojstava, poznatim kao Njutnovo klatno.

Istraživački tim utvrdio je da su novorođenčad generalno radije gledala u socijalni stimulus, bez obzira na pol.

Međutim, devojčice su u proseku provodile veći procenat vremena gledajući u ljudsko lice u poređenju sa dečacima, dok su dečaci u proseku provodili veći procenat vremena posmatrajući nesocijalni objekat u odnosu na devojčice.

S obzirom na to da se ove razlike javljaju svega nekoliko sati nakon rođenja, pre nego što su bebe imale bilo kakvo značajno postnatalno iskustvo, poput društvenih očekivanja zasnovanih na polu, verovatno je da prenatalni biološki faktori, koji se razlikuju među polovima tokom trudnoće, doprinose uočenim prosečnim razlikama.

Među tim faktorima su, između ostalog, nivoi hormona i genetika.

Da li priroda igra ulogu u oblikovanju polnih razlika u ljudskom umu i mozgu?

Jumnah Kan, doktorand na Centru za istraživanje autizma pri Univerzitetu u Kembridžu i vodeća istraživačica studije, izjavila je da je nedavno istraživanje takođe pokazalo da su prosečne polne razlike prisutne u strukturi mozga već pri rođenju i da nastaju prenatalno.

Kako navodi, nova studija pokazuje da ne postoje samo prosečne polne razlike u mozgu, već i u pažnji i ponašanju.

Profesor Ser Sajmon Baron-Koen, direktor Centra za istraživanje autizma pri Univerzitetu u Kembridžu, koji je nadgledao studiju, naveo je da rezultati ukazuju na ulogu i prirode i odgoja.

Prema njegovim rečima, činjenica da se razlike uočavaju u roku od nekoliko sati od rođenja, pre nego što dođe do obimnog postnatalnog iskustva, ukazuje da prenatalni faktori igraju ulogu.

Istovremeno, ti prenatalni faktori, poput polnih hormona i gena, nastavljaju da stupaju u interakciju sa postnatalnim iskustvom.

Precizniji metod za praćenje pogleda novorođenčadi

Nova studija koristila je znatno pouzdanije metode od originalne studije iz 2000. godine. Posebno se ističu kontrolisani eksperimentalni uslovi i precizniji metod za praćenje pogleda novorođenčadi.

Ono što je posebno važno jeste da istraživači koji su analizirali video-snimke očiju beba nisu znali kog su pola bebe niti da li gledaju u socijalni ili nesocijalni stimulus. Na taj način eliminisana je mogućnost da njihova očekivanja utiču na rezultate.

Doktor Aleks Companidis, docent i istraživač na Centru za istraživanje autizma i član istraživačkog tima, naglasio je da su polne razlike pri rođenju važne kao polazne tačke.

On je, međutim, istakao da one ne određuju u potpunosti kako će se deca učiti i razvijati kasnije u životu.

Biološki i društveni faktori, kako je naveo, deluju zajedno i doprinose velikoj raznolikosti ljudskih društava.