БЕБЕ ВЕЋ НЕКОЛИКО САТИ НАКОН РОЂЕЊА ПОКАЗУЈУ РАЗЛИКЕ Девојчице гледају лица, а дечаци предмете

Будући да су ове разлике присутне тако рано, вероватно је да на њих утичу пренатални фактори.

Налази студије показују да на поједине психолошке разлике између мушкараца и жена, као што је развој социјалних вештина, утичу и пренатална биологија и касније животно искуство.

По рођењу девојчице дуже гледају људска лица, а дечаци предмете

Студија, објављена у часопису Biology of Sex Differences, обухватила је тестирање 130 новорођенчади свега неколико сати након рођења. Ово истраживање надовезује се на претходни рад исте лабораторије и користи напредне и поуздане методе како би се испитале ове разлике.

Годинама уназад истраживања показују да девојчице у просеку науче да говоре раније и развијају социјалне вештине брже од дечака. Научници су дуго расправљали о томе да ли су ове разлике последица културе или биологије.

Један од начина да се одговори на ово питање јесте испитивање да ли су полне разлике присутне одмах по рођењу, пре него што друштво и култура могу значајније да утичу на развој детета.

Студија Универзитета у Кембриџу, објављена 2000. године, открила је да су девојчице по рођењу у просеку дуже гледале у људска лица, док су дечаци у просеку дуже посматрали објекте.

Од тада су научници у овој области позивали на понављање студије, али ниједан тим до сада то није покушао, јер је спровођење истраживања на новорођенчадима изузетно захтевно.

Пренатални биолошки фактори доприносе уоченим разликама

У новој студији, бебама су паралелно приказивана два видеа: један са социјалним стимулусом, односно људским лицем са природним покретима, и други са несоцијалним објектом – металним куглицама које се клате под утицајем гравитације и механичких својстава, познатим као Њутново клатно.

Истраживачки тим утврдио је да су новорођенчад генерално радије гледала у социјални стимулус, без обзира на пол.

Међутим, девојчице су у просеку проводиле већи проценат времена гледајући у људско лице у поређењу са дечацима, док су дечаци у просеку проводили већи проценат времена посматрајући несоцијални објекат у односу на девојчице.

С обзиром на то да се ове разлике јављају свега неколико сати након рођења, пре него што су бебе имале било какво значајно постнатално искуство, попут друштвених очекивања заснованих на полу, вероватно је да пренатални биолошки фактори, који се разликују међу половима током трудноће, доприносе уоченим просечним разликама.

Међу тим факторима су, између осталог, нивои хормона и генетика.

Да ли природа игра улогу у обликовању полних разлика у људском уму и мозгу?

Јумнах Кан, докторанд на Центру за истраживање аутизма при Универзитету у Кембриџу и водећа истраживачица студије, изјавила је да је недавно истраживање такође показало да су просечне полне разлике присутне у структури мозга већ при рођењу и да настају пренатално.

Како наводи, нова студија показује да не постоје само просечне полне разлике у мозгу, већ и у пажњи и понашању.

Професор Сер Сајмон Барон-Коен, директор Центра за истраживање аутизма при Универзитету у Кембриџу, који је надгледао студију, навео је да резултати указују на улогу и природе и одгоја.

Према његовим речима, чињеница да се разлике уочавају у року од неколико сати од рођења, пре него што дође до обимног постнаталног искуства, указује да пренатални фактори играју улогу.

Истовремено, ти пренатални фактори, попут полних хормона и гена, настављају да ступају у интеракцију са постнаталним искуством.

Прецизнији метод за праћење погледа новорођенчади

Нова студија користила је знатно поузданије методе од оригиналне студије из 2000. године. Посебно се истичу контролисани експериментални услови и прецизнији метод за праћење погледа новорођенчади.

Оно што је посебно важно јесте да истраживачи који су анализирали видео-снимке очију беба нису знали ког су пола бебе нити да ли гледају у социјални или несоцијални стимулус. На тај начин елиминисана је могућност да њихова очекивања утичу на резултате.

Доктор Алекс Цомпанидис, доцент и истраживач на Центру за истраживање аутизма и члан истраживачког тима, нагласио је да су полне разлике при рођењу важне као полазне тачке.

Он је, међутим, истакао да оне не одређују у потпуности како ће се деца учити и развијати касније у животу.

Биолошки и друштвени фактори, како је навео, делују заједно и доприносе великој разноликости људских друштава.