Da li je leti lakše SKINUTI ILI NABACITI KOJI KILOGRAM Stručnjaci za zdravu ishranu UPOZORAVAJU: Kalorijske zamke često se kriju u naizgled zdravim letnjim obrocima! Evo šta je s VOĆEM
NOVI SAD: Leto je period kada mnogi požele da se oslobode viška kilograma, verujući da će im visoke temperature i laganija hrana pomoći u tome.
Međutim, u želji za brzim rezultatima neretko se poseže za rigoroznim dijetama ili preskakanjem obroka.
Savetnica za zdravu ishranu Anđelka Marković upozorava da se u naizgled zdravim letnjim obrocima često kriju kalorijske zamke koje sabotiraju naše ciljeve.
Opasnosti "lagane" letnje ishrane
Iako visoke temperature kod nekih ljudi mogu smanjiti apetit, oslanjanje isključivo na "laganu" hranu može biti pogrešno. Anđelka Marković, koja je i sama prošla kroz proces transformacije i izgubila 15 kilograma nakon dve trudnoće, ističe da ključ nije u gladovanju, već u razumevanju onoga što jedemo.
Njen put od restriktivnih dijeta do održivog pristupa zasnovanog na kalorijskom deficitu danas služi kao inspiracija mnogim ženama.
Ljudi često misle da ako jedu salatu, unose malo kalorija, ali zaboravljaju na dresinge i prelive koji mogu biti izuzetno kalorični i pretvoriti zdrav obrok u pravu kalorijsku bombu, objašnjava Marković za RTV.
Slična zabluda postoji i kod voća - iako je zdravo, prekomeran unos voća, posebno onog sa visokim sadržajem šećera, može otežati proces mršavljenja. Zamenjivanje kompletnog obroka voćem jedna je od čestih grešaka.
Ona takođe izražava skepsu prema korišćenju veštačke inteligencije, poput ChatGPT-ja, za kreiranje personalizovanih planova ishrane.
AI može dati generičke savete, ali nedostaje mu ključni ljudski faktor - podrška, razumevanje individualnih potreba i osećaj odgovornosti koji dobijate u radu sa stručnjakom, naglašava sagovornica.
Ključ je u planiranju, a ne u gladovanju
Jedna od najčešćih grešaka koje ljudi prave jeste preskakanje obroka, naročito tokom dana, što uveče dovodi do prejedanja. Marković savetuje da se obroci, poput doručka i večere, pripremaju unapred kako bi se izbeglo posezanje za brzim i nezdravim rešenjima kada glad nastupi.
Prema njenim rečima, održivost je najvažniji deo procesa. Ne morate se odreći svega što volite da biste postigli rezultate.
Zdrav životni stil je balans. Dovoljno je da se osamdeset odsto vremena pridržavate plana, dok dvadeset odsto ostavlja prostor za fleksibilnost i uživanje bez griže savesti, savetuje ona.
Pored uravnotežene ishrane, za uspeh su presudni i drugi faktori.
Dovoljno sna, adekvatna hidratacija od oko dva litra vode dnevno i redovna fizička aktivnost čine temelj zdravog načina života. Uvođenje malih, ali doslednih promena donosi dugoročne i velike rezultate, daleko efikasnije od kratkoročnih i rigoroznih dijeta koje su neodržive.
