DA LI NEDOSTATAK JODA MOŽE DA SMANJI INTELIGENCIJU? Evo šta kažu stručnjaci
Jod je esencijalni mineral značajan za pravilan rad štitne žlezde i proizvodnju njenih hormona.
Ovaj mineral učestvuje u regulaciji metabolizma, energetskom metabolizmu i regulaciji telesne temperature, a važan je i za razvoj nervnog sistema.
Pošto telo ne može samo da proizvodi jod, neophodno je da se unosi putem hrane.
Ozbiljan nedostatak joda, posebno tokom trudnoće i ranog detinjstva, može negativno uticati na razvoj nervnog sistema i kognitivne sposobnosti.
Znaci nedostatka joda
Poteškoće pri gutanju ili promuklost mogu biti znaci problema sa štitnom žlezdom, a jedna od posledica hroničnog nedostatka joda može biti njeno uvećanje, odnosno struma.
Stručnjaci napominju da neke grupe, poput osoba koje se pridržavaju veganske ishrane, mogu imati veći rizik od nedovoljnog unosa joda, naročito ako ne koriste jodiranu so i ne konzumiraju namirnice bogate ovim mineralom.
Osobe koje ne jedu ribu jod mogu da unose i preko morskih algi, ali treba biti oprezan jer količina joda u različitim vrstama algi može značajno da varira.
Morske alge, posebno kombu, mogu sadržati veoma velike količine joda, zbog čega se ne preporučuju kao redovan i nekontrolisan izvor ovog minerala.
Zašto je telu potreban jod?
Ukoliko telu hronično nedostaje jod, može doći do poremećaja funkcije štitne žlezde i njenog uvećanja, odnosno strume.
– Međutim, nedostatak joda je posebno opasan za nerođene bebe i malu decu. Ako tokom trudnoće i ranog detinjstva nema dovoljno joda, postoji veći rizik od poremećaja intelektualnog razvoja i fine motorike – navodi dr Markus Esler, direktor Klinike i poliklinike za nuklearnu medicinu pri Univerzitetskoj bolnici u Bonu.
Svetska zdravstvena organizacija takođe navodi da ozbiljan nedostatak joda tokom trudnoće i ranog detinjstva može dovesti do poremećaja neurološkog razvoja.
Koje su namirnice bogate jodom?
Mleko i mlečni proizvodi, jaja, morska riba i plodovi mora važni su izvori joda.
Morske ribe bogate jodom su bakalar i aljaski bakalar, odnosno polač, dok su i plodovi mora poput dagnji i škampa dobri izvori ovog minerala.
Pored bakalara, koji je jedan od najboljih ribljih izvora joda, i pristupačniji oslić sadrži značajne količine ovog minerala. I skuša sadrži jod, a istovremeno je bogata omega-3 masnim kiselinama.
S druge strane, hrana biljnog porekla, poput žitarica, povrća, voća i mahunarki, uglavnom sadrži manje količine joda.
Iako je kombu alga značajan izvor joda, Nemačko društvo za ishranu upozorava da se ne koristi kao redovan izvor ovog minerala, jer sadržaj joda može značajno da varira. Prekomerni unos joda takođe može dovesti do zdravstvenih problema.
Ko bi trebalo da obrati posebnu pažnju na unos joda?
U Srbiji se kuhinjska so jodira, što doprinosi obezbeđivanju dovoljnog unosa joda. Ipak, osobe koje se pridržavaju veganske ishrane ili izbegavaju namirnice bogate jodom trebalo bi da obrate posebnu pažnju na njegov unos.
Posebno je važno da trudnice i dojilje imaju adekvatan unos joda, kao i deca i adolescenti. Nemačko društvo za ishranu navodi da su potrebe tokom trudnoće i dojenja povećane.
Koliko joda bi trebalo da unosimo?
Prema aktuelnim referentnim vrednostima Nemačkog društva za ishranu:
odojčad do 12 meseci – 80 mikrograma dnevno
deca od 1 do 7 godina – 90 mikrograma dnevno
deca od 7 do 13 godina – 120 mikrograma dnevno
adolescenti i odrasli – 150 mikrograma dnevno
trudnice – 220 mikrograma dnevno
dojilje – 230 mikrograma dnevno.
DGE takođe navodi da se trudnicama, uz uravnoteženu ishranu i upotrebu jodirane soli, može preporučiti dodatak joda od 100 do 150 mikrograma dnevno, uz prethodni dogovor sa lekarom, naročito ako postoje problemi sa štitnom žlezdom.
