DECA RETKO IZOSTAJU SA NASTAVE I SKORO NIKADA NISU BOLESNA U ovoj školi jedna sitna promena donela je neverovatne rezultate
Jedna škola specifična je po tome što je jedna promena pomogla da deca budu zdravija i 50 odsto manje izostaju sa časova zbog bolesti.
Zamislite školu u kojoj su učenici ređe bolesni, postižu bolje rezultate, a sve što je bilo potrebno jeste pomeriti početak nastave za sat i 10 minuta kasnije. Upravo takvi su rezultati četvorogodišnjeg istraživanja sprovedenog u britanskoj srednjoj školi, objavljenog u prestižnom naučnom časopisu Frontiers in Human Neuroscience.
Studija koja je promenila perspektivu
Dr Pol Keli, vodeći istraživač sa Univerziteta Oksford i The Open University, sproveo je pionirsko istraživanje u jednoj državnoj srednjoj školi u Engleskoj između 2010. i 2014. godine. Studija je koristila metodologiju "pre-posle-pre": škola je počinjala u 8:50 tokom nulte godine, zatim u 10:00 tokom prve i druge godine, i konačno se vratila na 8:50 u trećoj godini.
Rezultati su bili zapanjujući!
Dramatično smanjenje odsustva zbog bolesti:
Odsustva zbog bolesti su se smanjila za više od 50% nakon dve godine kasnijeg početka
Kada se škola vratila na rani početak, "bolovanja" su se povećala za 30%
Značajno poboljšanje akademskih rezultata:
12% povećanje broja učenika koji su postigli dobar akademski napredak
Šta kaže autor studije?
Dr Keli je objasnio logiku iza ovakvih rezultata: "U uzrastu od 10 godina ustajete i idete u školu i to se uklapa u naš životni stil od devet do pet. Kada imate oko 55 godina, takođe se uklapate u isti obrazac. Ali između toga promene su snažne i, u zavisnosti od vašeg uzrasta, stvarno treba da počinjete sa aktivnostima čak i do tri sata kasnije".
Keli je još dramatičniji u svojim izjavama o ranom ustajanju, tvrdeći da početak rada pre 10 ujutru ostavlja čovekovo telo iscrpljeno i pod stresom, nazivajući rane početke rada i škole "torturom".
Prema Keliju, mladi u Britaniji u proseku gube oko 10 sati sna nedeljno zbog prinude da se prilagode neprirodno ranim jutarnjim časovima.
Naučno objašnjenje: Zašto tinejdžeri nisu "lenje bube"
Ključ razumevanja ovih rezultata leži u biologiji adolescentnog razvoja. Istraživanja pokazuju da se tokom puberteta dešavaju fundamentalne promene u cirkadijalnom ritmu – našem unutrašnjem biološkom satu.
Hormonske promene: Adolescenti imaju odloženo oslobađanje melatonina, hormona koji reguliše san, što dovodi do toga da postaju pospani kasnije u toku noći, satima nakon zalaska sunca. Melatonin se kod tinejdžera oslobađa često i do 2 sata kasnije nego kod dece ili odraslih.
Pomeranje biološkog sata: Nakon puberteta, dešava se biološko pomeranje unutrašnjeg sata adolescenta za oko 2 sata, što znači da tinejdžer koji je ranije zaspao u 21:00 neće moći da zaspi pre 23:00. To takođe znači i ustajanje 2 sata kasnije ujutru.
Medicinski konsenzus: "Tinejdžeri doživljavaju prirodno pomeranje cirkadijanog ritma", kaže dr Laura Sterni, ekspert za san sa Univerziteta Džons Hopkins. Ovo im otežava da zaspe pre 23 sata.
Šira podrška naučne zajednice
Ova studija nije izolovana. Centar za kontrolu bolesti (CDC) i Američka akademija za pedijatriju već su 2014. godine preporučili da srednje škole ne počinju ranije od 8:30. Američka medicinska asocijacija je 2016. godine podržala ovu preporuku. Međutim, studija koju je dr Keli sproveo pokazuje da čak i ta preporuka možda nije dovoljno radikalna.
Praktične implikacije
Važno je napomenuti da implementacija kasnijeg početka nije bila tehnički problematična. Škola je jednostavno pomerila ceo raspored za sat i 10 minuta kasnije – uključujući prevoz, vannastavne aktivnosti i sportske programe. Čak su registrovane i dodatne prednosti: rasterećen saobraćaj u špicu, a samim tim je bilo i bezbednije.
Mogućnosti za Srbiju: Realnost ili utopija?
U Srbiji školski dan tradicionalno počinje oko 8 sati, što je u skladu sa globalnim trendom ranih početaka. Međutim, kada razmotrimo mogućnost implementacije kasnijih početaka, suočavamo se sa nekoliko specifičnih izazova.
Sistemski izazovi:
Škole koje rade u smenama (jutarnja, popodnevna) – kasni početak jutarnje smene mogao bi da se preklapa sa popodnevnom
Koordinacija sa javnim prevozom i roditeljskim rasporedom rada.
Kulturne norme – rani početak dana se često smatra "zdravim" i "produktivnim".
Potencijalne mogućnosti:
Pilot programi u školama koje ne rade u smenama
Postupna implementacija – počevši od srednjih škola
Fleksibilniji raspored prema uzrastima učenika
Ekonomski aspekt: Dr Keli je istakao da je promena početka škole daleko najisplativija obrazovna reforma. U poređenju sa ogromnim ulaganjima u druge obrazovne reforme, pomeranje početka nastave košta praktično ništa, a donosi značajne rezultate.
Vreme za promenu paradigme
Ova studija ne predstavlja samo akademski kuriozitet – ona u pitanje dovodi i fundamentalne pretpostavke o tome kako organizujemo obrazovni sistem. Umesto da prilagođavamo decu sistemu, možda je vreme da prilagodimo sistem dečijoj biologiji.
Dok čekamo sistemske promene, roditelji i nastavnici mogu biti svesniji potreba tinejdžera za više sna i razumeti da kasno ustajanje nije stvar nediscipline, već biološke nužnosti. Možda je vreme da preispitamo našu kulturu "rane ptice" i priznamo da se, kad su u pitanju adolescenti, nauka kosi sa tradicijom.
Dr Keli zaključuje: "Ovi rezultati pokazuju da pomeranje početka srednje škole na 10:00 sati može značajno da smanji izostanke i poboljša akademske rezultate".
