ДЕЦА РЕТКО ИЗОСТАЈУ СА НАСТАВЕ И СКОРО НИКАДА НИСУ БОЛЕСНА У овој школи једна ситна промена донела је невероватне резултате
Једна школа специфична је по томе што је једна промена помогла да деца буду здравија и 50 одсто мање изостају са часова због болести.
Замислите школу у којој су ученици ређе болесни, постижу боље резултате, а све што је било потребно јесте померити почетак наставе за сат и 10 минута касније. Управо такви су резултати четворогодишњег истраживања спроведеног у британској средњој школи, објављеног у престижном научном часопису Фронтиерс ин Хуман Неуросциенце.
Студија која је променила перспективу
Др Пол Кели, водећи истраживач са Универзитета Оксфорд и The Опен University, спровео је пионирско истраживање у једној државној средњој школи у Енглеској између 2010. и 2014. године. Студија је користила методологију "пре-после-пре": школа је почињала у 8:50 током нулте године, затим у 10:00 током прве и друге године, и коначно се вратила на 8:50 у трећој години.
Резултати су били запањујући!
Драматично смањење одсуства због болести:
Одсуства због болести су се смањила за више од 50% након две године каснијег почетка
Када се школа вратила на рани почетак, "боловања" су се повећала за 30%
Значајно побољшање академских резултата:
12% повећање броја ученика који су постигли добар академски напредак
Шта каже аутор студије?
Др Кели је објаснио логику иза оваквих резултата: "У узрасту од 10 година устајете и идете у школу и то се уклапа у наш животни стил од девет до пет. Када имате око 55 година, такође се уклапате у исти образац. Али између тога промене су снажне и, у зависности од вашег узраста, стварно треба да почињете са активностима чак и до три сата касније".
Кели је још драматичнији у својим изјавама о раном устајању, тврдећи да почетак рада пре 10 ујутру оставља човеково тело исцрпљено и под стресом, називајући ране почетке рада и школе "тортуром".
Према Келију, млади у Британији у просеку губе око 10 сати сна недељно због принуде да се прилагоде неприродно раним јутарњим часовима.
Научно објашњење: Зашто тинејџери нису "лење бубе"
Кључ разумевања ових резултата лежи у биологији адолесцентног развоја. Истраживања показују да се током пубертета дешавају фундаменталне промене у циркадијалном ритму – нашем унутрашњем биолошком сату.
Хормонске промене: Адолесценти имају одложено ослобађање мелатонина, хормона који регулише сан, што доводи до тога да постају поспани касније у току ноћи, сатима након заласка сунца. Мелатонин се код тинејџера ослобађа често и до 2 сата касније него код деце или одраслих.
Померање биолошког сата: Након пубертета, дешава се биолошко померање унутрашњег сата адолесцента за око 2 сата, што значи да тинејџер који је раније заспао у 21:00 неће моћи да заспи пре 23:00. То такође значи и устајање 2 сата касније ујутру.
Медицински консензус: "Тинејџери доживљавају природно померање циркадијаног ритма", каже др Лаура Стерни, експерт за сан са Универзитета Џонс Хопкинс. Ово им отежава да заспе пре 23 сата.
Шира подршка научне заједнице
Ова студија није изолована. Центар за контролу болести (ЦДЦ) и Америчка академија за педијатрију већ су 2014. године препоручили да средње школе не почињу раније од 8:30. Америчка медицинска асоцијација је 2016. године подржала ову препоруку. Међутим, студија коју је др Кели спровео показује да чак и та препорука можда није довољно радикална.
Практичне импликације
Важно је напоменути да имплементација каснијег почетка није била технички проблематична. Школа је једноставно померила цео распоред за сат и 10 минута касније – укључујући превоз, vannastavne активности и спортске програме. Чак су регистроване и додатне предности: растерећен саобраћај у шпицу, а самим тим је било и безбедније.
Могућности за Србију: Реалност или утопија?
У Србији школски дан традиционално почиње око 8 сати, што је у складу са глобалним трендом раних почетака. Међутим, када размотримо могућност имплементације каснијих почетака, суочавамо се са неколико специфичних изазова.
Системски изазови:
Школе које раде у сменама (јутарња, поподневна) – касни почетак јутарње смене могао би да се преклапа са поподневном
Координација са јавним превозом и родитељским распоредом рада.
Културне норме – рани почетак дана се често сматра "здравим" и "продуктивним".
Потенцијалне могућности:
Пилот програми у школама које не раде у сменама
Поступна имплементација – почевши од средњих школа
Флексибилнији распоред према узрастима ученика
Економски аспект: Др Кели је истакао да је промена почетка школе далеко најисплативија образовна реформа. У поређењу са огромним улагањима у друге образовне реформе, померање почетка наставе кошта практично ништа, а доноси значајне резултате.
Време за промену парадигме
Ова студија не представља само академски куриозитет – она у питање доводи и фундаменталне претпоставке о томе како организујемо образовни систем. Уместо да прилагођавамо децу систему, можда је време да прилагодимо систем дечијој биологији.
Док чекамо системске промене, родитељи и наставници могу бити свеснији потреба тинејџера за више сна и разумети да касно устајање није ствар недисциплине, већ биолошке нужности. Можда је време да преиспитамо нашу културу "ране птице" и признамо да се, кад су у питању адолесценти, наука коси са традицијом.
Др Кели закључује: "Ови резултати показују да померање почетка средње школе на 10:00 сати може значајно да смањи изостанке и побољша академске резултате".
