HRONIČNA BRIGA MOŽE DA PODIGNE HOLESTEROL Ovi fizički simptomi pokazuju da je organizam pod velikim opterećenjem
Hronična zabrinutost može da utiče na rad creva, metabolizam masti i nivo holesterola u organizmu, pokazuju istraživanja o posledicama dugotrajnog stresa.
Zabrinutost je prirodan psihološki mehanizam koji pomaže čoveku da prepozna potencijalne rizike i pripremi se za izazove. Umerena briga može da ima adaptivnu ulogu i da nas motiviše da planiramo, rešavamo probleme i donosimo promišljene odluke. Međutim, kada zabrinutost postane intenzivna, učestala i dugotrajna, može da preraste u stanje hronične anksioznosti koje utiče ne samo na mentalno, već i na fizičko zdravlje.
Zabrinutost i stresni odgovor organizma: Od mozga do stomaka i obratno
U savremenom društvu sa svakodnevnim brojnim stresorima – od profesionalnih obaveza do porodičnih i socijalnih pritisaka, mnogi ljudi razvijaju obrazac stalne brige o potencijalnim negativnim događajima. Takvo stanje može da dovede do kontinuirane psihičke napetosti, osećaja nesigurnosti i stalne mentalne pripravnosti, što dugoročno opterećuje organizam.
Kada procenimo neku situaciju kao pretnju ili izazov, aktivira se autonomni nervni sistem i pokreće se takozvana reakcija „bori se ili beži“. Ovaj evolutivni mehanizam omogućava brzu mobilizaciju energije kako bi organizam reagovao na opasnost.
Tokom tog procesa dolazi do oslobađanja hormona stresa, pre svega adrenalina i kortizola. Oni ubrzavaju rad srca, podižu krvni pritisak i povećavaju nivo glukoze u krvi kako bi telo dobilo energiju za reakciju. Iako je ovaj odgovor koristan u akutnim situacijama, problem nastaje kada se aktivira često ili traje dugo, kao kod hronične zabrinutosti i anksioznosti.
Fizički simptomi povezani sa anksioznošću, koja se razvija iz zabrinutosti
Dugotrajna aktivacija stresnog sistema može da izazove brojne telesne simptome. Među najčešćim su:
ubrzan rad srca i osećaj lupanja u grudima
napetost i bolovi u mišićima
glavobolja i osećaj pritiska u glavi
vrtoglavica
suvoća usta
otežano disanje ili kratak dah
pojačano znojenje
mučnina i nelagodnost u stomaku
tremor ili drhtanje
izražen umor i pad koncentracije
Kod mnogih ljudi ovi simptomi dovode do dodatne zabrinutosti, jer se telesne promene često pogrešno tumače kao znak ozbiljnog zdravstvenog problema.
Dugoročne posledice hronične zabrinutosti
Ako stanje anksioznosti potraje, kontinuirano izlaganje hormonima stresa može da ima ozbiljne posledice po različite sisteme u organizmu. Naučna istraživanja već decenijama povezuju hronični stres sa povećanim rizikom za razvoj brojnih zdravstvenih problema.
Među najčešće opisanim posledicama su slabljenje imunološkog sistema i veća sklonost infekcijama, poremećaji varenja, uključujući gastritis, nadimanje i sindrom iritabilnog creva, ali i hronična napetost mišića i bolovi u vratu i leđima. Može da dođe i do poremećaja spavanja i hroničnog umora, problema sa pamćenjem i koncentracijom, povišenog krvnog pritiska, uz povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Produženi stres može da doprinese i razvoju metaboličkih poremećaja, jer hormoni stresa utiču na regulaciju šećera i masti u krvi. To praktično znači da hronična zabrinutost pokreće i mehanizme koji utiču na lipidni status, nivo holesterola i triglicerida.
Kada je potrebna stručna pomoć
Iako je zabrinutost normalna emocionalna reakcija, ona postaje problem kada počne da ometa svakodnevno funkcionisanje. U takvim situacijama važno je potražiti savet lekara ili stručnjaka za mentalno zdravlje.
Lečenje često uključuje kombinaciju pristupa: psihološko savetovanje, promene životnih navika i, po potrebi, farmakološku terapiju. Psihoterapija može da pomogne da prepoznamo obrasce razmišljanja koji podstiču anksioznost i da razvijemo efikasnije strategije suočavanja sa stresom.
