ХРОНИЧНА БРИГА МОЖЕ ДА ПОДИГНЕ ХОЛЕСТЕРОЛ Ови физички симптоми показују да је организам под великим оптерећењем

Забринутост је природан психолошки механизам који помаже човеку да препозна потенцијалне ризике и припреми се за изазове. Умерена брига може да има адаптивну улогу и да нас мотивише да планирамо, решавамо проблеме и доносимо промишљене одлуке. Међутим, када забринутост постане интензивна, учестала и дуготрајна, може да прерасте у стање хроничне анксиозности које утиче не само на ментално, већ и на физичко здравље.

Забринутост и стресни одговор организма: Од мозга до стомака и обратно

У савременом друштву са свакодневним бројним стресорима – од професионалних обавеза до породичних и социјалних притисака, многи људи развијају образац сталне бриге о потенцијалним негативним догађајима. Такво стање може да доведе до континуиране психичке напетости, осећаја несигурности и сталне менталне приправности, што дугорочно оптерећује организам.

Када проценимо неку ситуацију као претњу или изазов, активира се аутономни нервни систем и покреће се такозвана реакција „бори се или бежи“. Овај еволутивни механизам омогућава брзу мобилизацију енергије како би организам реаговао на опасност.

Током тог процеса долази до ослобађања хормона стреса, пре свега адреналина и кортизола. Они убрзавају рад срца, подижу крвни притисак и повећавају ниво глукозе у крви како би тело добило енергију за реакцију. Иако је овај одговор користан у акутним ситуацијама, проблем настаје када се активира често или траје дуго, као код хроничне забринутости и анксиозности.

Физички симптоми повезани са анксиозношћу, која се развија из забринутости

Дуготрајна активација стресног система може да изазове бројне телесне симптоме. Међу најчешћим су:

убрзан рад срца и осећај лупања у грудима

напетост и болови у мишићима

главобоља и осећај притиска у глави

вртоглавица

сувоћа уста

отежано дисање или кратак дах

појачано знојење

мучнина и нелагодност у стомаку

тремор или дрхтање

изражен умор и пад концентрације

Код многих људи ови симптоми доводе до додатне забринутости, јер се телесне промене често погрешно тумаче као знак озбиљног здравственог проблема.

Дугорочне последице хроничне забринутости

Ако стање анксиозности потраје, континуирано излагање хормонима стреса може да има озбиљне последице по различите системе у организму. Научна истраживања већ деценијама повезују хронични стрес са повећаним ризиком за развој бројних здравствених проблема.

Међу најчешће описаним последицама су слабљење имунолошког система и већа склоност инфекцијама, поремећаји варења, укључујући гастритис, надимање и синдром иритабилног црева, али и хронична напетост мишића и болови у врату и леђима. Може да дође и до поремећаја спавања и хроничног умора, проблема са памћењем и концентрацијом, повишеног крвног притиска, уз повећан ризик од кардиоваскуларних болести.

Продужени стрес може да допринесе и развоју метаболичких поремећаја, јер хормони стреса утичу на регулацију шећера и масти у крви. То практично значи да хронична забринутост покреће и механизме који утичу на липидни статус, ниво холестерола и триглицерида.

Када је потребна стручна помоћ

Иако је забринутост нормална емоционална реакција, она постаје проблем када почне да омета свакодневно функционисање. У таквим ситуацијама важно је потражити савет лекара или стручњака за ментално здравље.

Лечење често укључује комбинацију приступа: психолошко саветовање, промене животних навика и, по потреби, фармаколошку терапију. Психотерапија може да помогне да препознамо обрасце размишљања који подстичу анксиозност и да развијемо ефикасније стратегије суочавања са стресом.

Еклиника