„KLUB 5 UJUTRU“ POSTAO ONLAJN POKRET Ima li rano buđenje više mana ili benefita?

Buđenje u pet ujutru poslednjih godina postalo je statusni simbol produktivnosti. „Klub 5 ujutru“ više nije samo naziv popularne knjige Robina Šarme, već čitav onlajn pokret: jutarnje rutine sa meditacijom, treningom i planiranjem dana masovno se dele na TikToku i Instagramu, često uz poruku da onaj ko rano ustaje pobeđuje u životu.

Ipak, ispod tog sjajnog filtera krije se jednostavno pitanje: da li je buđenje u 5 ujutru zaista dobro za zdravlje i koncentraciju ili je reč o trendu koji odgovara samo nekima?

Zašto je „klub 5 ujutru“ postao popularan?

Ideja zvuči logično. Ako započnete dan ranije, dobićete dodatno vreme za sebe pre nego što krenu obaveze, poruke, gužve i „normalan“ život. Robin Šarma popularizovao je pravilo 20/20/20:

• prvih 20 minuta – kretanje (trening, brzo hodanje, istezanje)
• sledećih 20 minuta – smirivanje (meditacija, vođenje dnevnika, disanje)
• poslednjih 20 minuta – učenje (knjiga, potkast, planiranje dana).

Problem je u tome što se to često predstavlja kao univerzalno pravilo, a ljudsko telo, posebno san, ne funkcioniše isto kod svih.

Šta zaista može biti dobro kod ranog ustajanja?

Ako osoba uspe da ustaje rano, a da pritom ne izgubi sate sna, buđenje u 5 ujutru može imati nekoliko prednosti.

Mir i fokus pre početka haosa – Mnogi koji ustaju rano kažu da im najviše prija tišina, posebno ako žive sa porodicom ili cimerima. U tom periodu niko ništa ne traži, telefon ne zvoni i mozak se lakše fokusira.

Osećaj kontrole nad danom – Ako neko pre posla obavi trening ili isplanira dan, dobija psihološki podsticaj, dan je već dobro počeo i lakše se ulazi u obaveze.

Jutarnje kretanje podiže energiju – Čak i lagana fizička aktivnost može pomoći telu da se razbudi prirodno, bez preteranog oslanjanja na kafu.

Ključni problem: manjak sna

Buđenje u 5 nije problem sam po sebi. Problem nastaje kada je praćeno nedostatkom sna.

Ako neko ustaje u 5, a leže u ponoć, rezultat uglavnom nisu produktivnost i fokus, već umor, loša koncentracija, razdražljivost, slabiji imunitet i pojačana želja za slatkišima.

Jedna žena koja je isprobala ovu rutinu rekla je da joj dani prolaze u „magli“, a da joj se dnevnik sveo na jednu rečenicu: „Želim da se vratim u krevet, molim vas.“

Stručnjaci upozoravaju

Profesor Rasel Foster sa Oksforda ističe da nema ničeg posebnog u buđenju u 5 ujutru, važno je koliko spavate i da li vam ritam odgovara. Većina ljudi ne može jednostavno da legne u 21 sat zbog obaveza, dece i svakodnevnog života, pa rano ustajanje često vodi u hronični nedostatak sna.

Skrivena strana „kluba 5 ujutru“

Rano ustajanje se često predstavlja kao pitanje discipline, ali je u stvarnosti i pitanje privilegije. Ljudi koji promovišu ovakav režim često imaju fleksibilno radno vreme, pomoć u kući ili manje porodičnih obaveza.

Kako da znate da li je buđenje u 5 za vas?

Najjednostavnije pitanje glasi: da li se osećate bolje ili lošije?

Buđenje u 5 može biti dobra ideja ako:

• spavate najmanje 7 sati
• imate više energije ujutru
• rano jutro koristite za mir, trening ili fokus
• tokom dana imate stabilniji ritam.

Loša je ideja ako:

• stalno ste umorni i nervozni
• vikendom nadoknađujete san
• jedete više zbog iscrpljenosti
• imate osećaj da vam je dan kazna, a ne pobeda.

Stručnjaci savetuju postepen prelazak, pomeranje alarma za 10-15 minuta svakih nekoliko dana, uz isto pomeranje odlaska u krevet i izbegavanje telefona odmah po buđenju.

Najžena Alo