NAUČNICI OTKRILI TAJNU DUGOVEČNOSTI Evo zašto svakodnevna kafa može da vam produži život
Dobre vesti za sve koji ne mogu da zamisle početak dana bez kafe – čini se da svoje omiljene navike ne morate da se odreknete.
Novo istraživanje pruža dublji uvid u to zašto bi upravo kafa mogla da pomogne da živite duže. Sve veći broj naučnih dokaza potvrđuje da ovaj napitak donosi i značajne zdravstvene koristi.
Istraživanja sprovedena tokom 2025. godine već su pokazala da redovna konzumacija kafe može da doprinese dužem životu smanjenjem rizika od kardiovaskularnih bolesti i smrtnosti od svih uzroka. Sada naučnici konačno imaju jasniju sliku o mehanizmima koji stoje iza tih blagotvornih efekata.
Otkriven ključni mehanizam
U aprilu ove godine naučnici sa Teksaškog A&M koledža za veterinarsku medicinu i biomedicinske nauke objavili su u naučnom časopisu Nutrients nova otkrića o kafi. Istraživanje je pokazalo da određena jedinjenja iz kafe aktiviraju nuklearni receptor poznat kao NR4A1, protein unutar ljudskih ćelija koji je povezan sa odgovorom na stres, različitim bolestima, pa čak i procesom starenja.
„Kafa ima dobro poznata svojstva koja podstiču zdravlje“, izjavio je Stiven Sejf, ugledni profesor veterinarske fiziologije i farmakologije. „Ono što smo mi pokazali jeste da bi neki od tih efekata mogli biti povezani sa načinom na koji jedinjenja iz kafe stupaju u interakciju sa ovim receptorom, koji učestvuje u zaštiti organizma od oštećenja izazvanih stresom.“
Uloga ćelijskog „senzora“
Istraživači su objasnili da je NR4A1 svojevrsni „senzor hranljivih materija“ koji reaguje na jedinjenja koja unosimo hranom i pićem i ima ključnu ulogu u očuvanju zdravlja tokom starenja. Ovaj receptor učestvuje u važnim biološkim procesima kao što su upale, metabolizam i obnova tkiva.
„Ako oštetite gotovo bilo koje tkivo, NR4A1 reaguje kako bi to oštećenje ublažio“, objasnio je Sejf. „Ukoliko uklonite taj receptor, oštećenje postaje još veće.“
Naučnici su otkrili da se jedinjenja prisutna u kafi, posebno polihidroksilna i polifenolna jedinjenja poput kofeinske kiseline, mogu vezati za receptor NR4A1 i tako ga aktivirati. Pored interakcije sa receptorom, ova jedinjenja utiču na ponašanje ćelija na načine koji pomažu u prevenciji bolesti, na primer smanjenjem oštećenja ćelija i usporavanjem rasta ćelija raka.
Važno je napomenuti da je to za sada dokazano samo u laboratorijskim modelima, a ne i u ispitivanjima na ljudima.
Nije sve u kofeinu
Iako je kofein najpoznatiji sastojak kafe, istraživanje ukazuje na to da on nije odgovoran za ove zdravstvene prednosti.
„Kofein se vezuje za receptor, ali u našim modelima ne pokazuje značajniju aktivnost“, pojasnio je Sejf. „Polihidroksilna i polifenolna jedinjenja su mnogo aktivnija.“
Iako su najnovija otkrića obećavajuća, Sejf naglašava da jedinjenja iz kafe verovatno nisu jedini zaslužni faktori za njene blagotvorne efekte i da su potrebna dodatna istraživanja.
„Postoji mnogo receptora i mnogo uključenih mehanizama. Mi pokazujemo da bi ovo mogao biti jedan od važnih puteva“, zaključio je.
Ovo istraživanje otvara nove mogućnosti. Pošto je receptor NR4A1 povezan sa brojnim biološkim procesima, bolje razumevanje njegove funkcije moglo bi da posluži kao osnova za razvoj novih terapija.
Naučnici već istražuju sintetička jedinjenja koja ciljaju ovaj receptor efikasnije od prirodnih jedinjenja iz kafe. Takav rad bi vremenom mogao da doprinese razvoju ciljanih tretmana za bolesti poput raka.
A do tada, bar imamo još jedan naučni razlog da uživamo u svakodnevnoj šoljici kafe.