NEDOSTATAK MAJČINE LJUBAVI OSTAVLJA DUBOK TRAG Ovo su znaci koji se mogu javiti i u odraslom dobu
Ljubav i podrška roditelja imaju važnu ulogu u emocionalnom razvoju deteta.
Stručnjaci ukazuju da nedostatak pažnje, topline i emocionalne podrške tokom detinjstva kod neke dece može ostaviti posledice koje se ispoljavaju i u odraslom dobu.
Prema navodima psihologa, takva iskustva ne moraju da odrede nečiji život, ali mogu uticati na samopouzdanje, odnose sa drugima i način na koji osoba doživljava sebe.
Osećaj da nisu dovoljno dobri
Deca koja su tokom odrastanja često bila izložena kritikama ili nisu dobijala priznanje za svoje uspehe mogu razviti osećaj manje vrednosti. Kod nekih se to kasnije ispoljava kroz perfekcionizam, stalnu potrebu za dokazivanjem ili nisko samopoštovanje.
Poteškoće u upravljanju emocijama
Nedostatak emocionalne podrške u detinjstvu može uticati na sposobnost prepoznavanja i regulisanja sopstvenih emocija. Kod odraslih se to ponekad ispoljava kroz teškoće u uspostavljanju bliskih odnosa, nepoverenje ili pojačanu potrebu za potvrdom drugih.
Osećaj nepripadanja
Osobe koje su tokom detinjstva često doživljavale odbacivanje ili omalovažavanje mogu kasnije imati utisak da nigde ne pripadaju ili da nisu prihvaćene.
Veći rizik od problema sa mentalnim zdravljem
Stručnjaci ukazuju da dugotrajno emocionalno zanemarivanje može biti jedan od faktora koji doprinose razvoju anksioznosti, depresije ili drugih psihičkih tegoba, iako samo po sebi nije jedini uzrok.
Teško postavljaju granice
Ljudi koji su kao deca navikli da stalno udovoljavaju drugima kako bi dobili prihvatanje često i u odraslom dobu teško kažu „ne“. Zbog toga mogu stavljati tuđe potrebe ispred svojih i osećati krivicu kada nekoga odbiju.
Nesigurnost pri donošenju odluka
Odrastanje u okruženju u kojem je roditelj imao preteranu kontrolu može dovesti do nesigurnosti i straha od pogrešnih odluka. Takve osobe često preispituju sopstvene izbore i traže potvrdu drugih.
Promene su moguće
Stručnjaci ističu da iskustva iz detinjstva ne moraju trajno da odrede životni put. Prepoznavanje obrazaca ponašanja, rad na samopoštovanju i, po potrebi, razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom mogu pomoći da se izgrade zdraviji odnosi i veće poverenje u sebe.
