НЕДОСТАТАК МАЈЧИНЕ ЉУБАВИ ОСТАВЉА ДУБОК ТРАГ Ово су знаци који се могу јавити и у одраслом добу
Љубав и подршка родитеља имају важну улогу у емоционалном развоју детета.
Стручњаци указују да недостатак пажње, топлине и емоционалне подршке током детињства код неке деце може оставити последице које се испољавају и у одраслом добу.
Према наводима психолога, таква искуства не морају да одреде нечији живот, али могу утицати на самопоуздање, односе са другима и начин на који особа доживљава себе.
Осећај да нису довољно добри
Деца која су током одрастања често била изложена критикама или нису добијала признање за своје успехе могу развити осећај мање вредности. Код неких се то касније испољава кроз перфекционизам, сталну потребу за доказивањем или ниско самопоштовање.
Потешкоће у управљању емоцијама
Недостатак емоционалне подршке у детињству може утицати на способност препознавања и регулисања сопствених емоција. Код одраслих се то понекад испољава кроз тешкоће у успостављању блиских односа, неповерење или појачану потребу за потврдом других.
Осећај неприпадања
Особе које су током детињства често доживљавале одбацивање или омаловажавање могу касније имати утисак да нигде не припадају или да нису прихваћене.
Већи ризик од проблема са менталним здрављем
Стручњаци указују да дуготрајно емоционално занемаривање може бити један од фактора који доприносе развоју анксиозности, депресије или других психичких тегоба, иако само по себи није једини узрок.
Тешко постављају границе
Људи који су као деца навикли да стално удовољавају другима како би добили прихватање често и у одраслом добу тешко кажу „не“. Због тога могу стављати туђе потребе испред својих и осећати кривицу када некога одбију.
Несигурност при доношењу одлука
Одрастање у окружењу у којем је родитељ имао претерану контролу може довести до несигурности и страха од погрешних одлука. Такве особе често преиспитују сопствене изборе и траже потврду других.
Промене су могуће
Стручњаци истичу да искуства из детињства не морају трајно да одреде животни пут. Препознавање образаца понашања, рад на самопоштовању и, по потреби, разговор са психологом или психотерапеутом могу помоћи да се изграде здравији односи и веће поверење у себе.
