OTROV ŠKORPIJE MOŽE DA LEČI JEDNU OD NAJGORIH VRSTA RAKA? Da li su naučnici na pragu velikog otkrića

Na naučnoj konferenciji FAPESP Week France predstavljeni su preliminarni rezultati istraživanja koji ukazuju na to da otrov amazonskog škorpiona vrste Brotheas amazonicus može imati značajan terapijski potencijal u lečenju raka dojke.

U kontekstu globalnog starenja stanovništva, sve veće izloženosti zagađivačima i narušavanja ekosistema, raste broj slučajeva raka, demencije i drugih hroničnih bolesti. U potrazi za novim terapijskim rešenjima, naučnici se sve češće okreću netipičnim izvorima – čak i repovima škorpiona.

Geni otrova u „fabrikama proteina“
 

Istraživači iz Brazila koriste inovativne metode kako bi što brže identifikovali potencijalno korisne molekule. Umesto dugotrajne ekstrakcije prirodnih supstanci u malim količinama, oni ubacuju željene gene u organizme – „fabrike“ koje zatim masovno proizvode tražene proteine.

Za stvaranje tih proteina koristi se vrsta kvasca Komagataella pastoris, koja omogućava proizvodnju velikih količina supstance i značajno ubrzava istraživanje, otvarajući vrata daljim testiranjima.

Molekul iz otrova deluje kao hemoterapija
 

Jedan od identifikovanih molekula, nazvan BamazSpltp1, pronađen je u otrovu amazonskog škorpiona. Prema rečima farmakološkinje Elijane Kandijani Arantes sa Univerziteta u Sao Paulu, ovaj molekul pokazuje sličnosti sa već poznatim supstancama iz otrova drugih škorpiona koji deluju na ćelije raka dojke.

„Uspeli smo da identifikujemo molekul u ovoj vrsti amazonskog škorpiona koji je sličan onima iz otrova drugih vrsta, a koji deluje na ćelije raka dojke“, objasnila je Arantes.

Molekul BamazSpltp1 izaziva nekrozu – programiranu smrt ćelija raka, što dovodi do njihovog raspadanja i uništavanja – slično kao što deluju klasični hemoterapijski lekovi, navodi Science Alert.

Prirodni otrovi kao lekovi budućnosti?
 

Istraživanje je još uvek u ranoj fazi, ali već pokazuje potencijal heterologne ekspresije – biotehnološkog procesa kojim se geni jednog organizma prenose u drugi, kako bi se proizvodile željene supstance. Ova tehnika omogućava naučnicima da u laboratoriji proučavaju biološki aktivne molekule, testiraju različite mutacije i razvijaju potencijalne lekove.

Pored molekula iz škorpiona, ista metoda je već omogućila izolaciju supstance iz zmijskog otrova koja podstiče rast krvnih sudova, kao i komponente iz krvi stoke koja bi mogla imati primenu u regeneraciji tkiva.

„Taj faktor rasta podstiče stvaranje novih krvnih sudova, i postoji mogućnost industrijske primene jer se može dobiti putem heterologne ekspresije“, dodaje Arantes.

Trka s vremenom: priroda kao apoteka, ali samo ako je sačuvamo
Istraživanja poput ovog pokazuju da priroda i dalje krije brojne terapijski korisne supstance – ali i da je njihovo postojanje ugroženo sve bržim uništavanjem životne sredine.

Otrov škorpiona možda zvuči zastrašujuće, ali u njemu bi se moglo kriti rešenje za neke od najtežih bolesti savremenog doba. Ukoliko naučnici nastave da uspešno koriste savremene biotehnološke alate i istovremeno očuvaju biološku raznolikost, priroda bi zaista mogla postati neiscrpna apoteka za budućnost čovečanstva.