OZNAKA „POGODNO ZA MIKROTALASNU“ POD LUPOM Stručnjaci upozoravaju na milione nepoželjnih čestica koje mogu završiti u vašem tanjiru
U supermarketima, kancelarijama i studentskim domovima, plastične posude sa oznakom „microwave safe“ deluju kao simbol praktičnosti – spremne za brzo podgrevanje i užinu bez razmišljanja.
Međutim, novo međunarodno istraživanje, koje je objavio Greenpeace International, tu oznaku predstavlja u znatno drugačijem svetlu. Analiza 24 naučna rada ukazuje da čak i ambalaža označena kao pogodna za mikrotalasnu pećnicu može da oslobađa stotine hiljada mikro- i nanoplastičnih čestica u hranu već nakon nekoliko minuta zagrevanja.
Prema navodima iz izveštaja, istraživanja pokazuju da se u roku od pet minuta zagrevanja može osloboditi između 326.000 i 534.000 mikroskopskih čestica.
– Ljudi misle da donose bezazlen izbor kada kupuju jelo u plastičnoj ambalaži i podgrevaju ga u mikrotalasnoj pećnici – izjavio je Grejam Forbs, direktor globalne kampanje za plastiku u organizaciji Greenpeace USA.
Oznaka „pogodno za mikrotalasnu“ tradicionalno znači da se posuda neće fizički deformisati ili istopiti tokom zagrevanja. Međutim, to ne podrazumeva i hemijsku bezbednost u direktnom kontaktu sa hranom na visokim temperaturama.
U izveštaju se navodi da plastični materijali mogu da sadrže hiljade aditiva i hemikalija, uključujući bisfenole, ftalate i PFAS supstance, koje su u pojedinim studijama dovođene u vezu sa hormonskim disbalansima i hroničnim zdravstvenim tegobama. Prema podacima iz analiziranih radova, 1.396 hemikalija iz plastične ambalaže već je identifikovano u ljudskom organizmu.
Stručnjaci ukazuju da trenutne regulative, uključujući i one u Evropskoj uniji, ne propisuju posebne granice za mikro-plastiku koja se oslobađa iz ambalaže, već se fokusiraju uglavnom na poznate hemijske supstance sa definisanim standardima migracije.
Problem nije samo zdravstveni, već i ekološki. Plastika za jednokratnu upotrebu, uključujući ambalažu za gotovu hranu, čini oko 36 odsto globalne proizvodnje plastike, a očekuje se da će se do 2050. godine ta proizvodnja više nego udvostručiti. Nakon odlaganja, ovakva ambalaža teško se reciklira i vremenom se razlaže u mikro-plastiku koja zagađuje zemljište i vode.
Zbog toga organizacije za zaštitu životne sredine pozivaju na jasnije označavanje ambalaže, strože standarde i kontrolu hemikalija koje dolaze u kontakt sa hranom, kao i na preciznije norme u okviru globalnih sporazuma o plastici.
Za potrošače, to znači da simbol na pakovanju možda nije dovoljna garancija, te da alternative poput staklenih ili metalnih posuda mogu biti sigurniji izbor kada je to moguće.
