ОЗНАКА „ПОГОДНО ЗА МИКРОТАЛАСНУ“ ПОД ЛУПОМ Стручњаци упозоравају на милионе непожељних честица које могу завршити у вашем тањиру
У супермаркетима, канцеларијама и студентским домовима, пластичне посуде са ознаком „microwave safe“ делују као симбол практичности – спремне за брзо подгревање и ужину без размишљања.
Међутим, ново међународно истраживање, које је објавио Greenpeace International, ту ознаку представља у знатно другачијем светлу. Анализа 24 научна рада указује да чак и амбалажа означена као погодна за микроталасну пећницу може да ослобађа стотине хиљада микро- и нанопластичних честица у храну већ након неколико минута загревања.
Према наводима из извештаја, истраживања показују да се у року од пет минута загревања може ослободити између 326.000 и 534.000 микроскопских честица.
– Људи мисле да доносе безазлен избор када купују јело у пластичној амбалажи и подгревају га у микроталасној пећници – изјавио је Грејам Форбс, директор глобалне кампање за пластику у организацији Greenpeace USA.
Ознака „погодно за микроталасну“ традиционално значи да се посуда неће физички деформисати или истопити током загревања. Међутим, то не подразумева и хемијску безбедност у директном контакту са храном на високим температурама.
У извештају се наводи да пластични материјали могу да садрже хиљаде адитива и хемикалија, укључујући бисфеноле, фталате и PFAS супстанце, које су у појединим студијама довођене у везу са хормонским дисбалансима и хроничним здравственим тегобама. Према подацима из анализираних радова, 1.396 хемикалија из пластичне амбалаже већ је идентификовано у људском организму.
Стручњаци указују да тренутне регулативе, укључујући и оне у Европској унији, не прописују посебне границе за микро-пластику која се ослобађа из амбалаже, већ се фокусирају углавном на познате хемијске супстанце са дефинисаним стандардима миграције.
Проблем није само здравствени, већ и еколошки. Пластика за једнократну употребу, укључујући амбалажу за готову храну, чини око 36 одсто глобалне производње пластике, а очекује се да ће се до 2050. године та производња више него удвостручити. Након одлагања, оваква амбалажа тешко се рециклира и временом се разлаже у микро-пластику која загађује земљиште и воде.
Због тога организације за заштиту животне средине позивају на јасније означавање амбалаже, строже стандарде и контролу хемикалија које долазе у контакт са храном, као и на прецизније норме у оквиру глобалних споразума о пластици.
За потрошаче, то значи да симбол на паковању можда није довољна гаранција, те да алтернативе попут стаклених или металних посуда могу бити сигурнији избор када је то могуће.
