PEDIJATAR UPOZORAVA! Pesak na plaži može biti fatalniji od vode OVO BI SVAKI RODITELJ MORAO DA ZNA

Ovog leta dogodila su se već dva obrušavanja peska u Italiji i Francuskoj za samo nedelju dana, gde je sedamnaestogodišnjak izgubio život, a desetogodišnjak doživeo infarkt. Vesti o ovim tragedijama su rastužile i iznenadile svakoga ko ih je čuo, ali je i zabrinuo roditelje zbog bezbednosti dece na plažama i opasnostima koje vrebaju iza nestabilnog peska.

"Deca obožavaju da prave različite stvari u pesku, međutim, problem je u tome ako ta deca nisu pod nadzorom. Sto puta sam imao priliku da vidim, znate kad se pravi, neko ima potrebu, da li je to neka naša iskonska potreba da pravimo neke rupe, da pravimo neku dubinu u tom pesku. Problem je u tome što je pesak jako nepredvidiv, on je jako obrušiv, rastresit teret i tad predstavlja opasnost ako nekoga to zatrpa. Roditelji, znate, kad se dete igra, pa oni odu, ajde malo da predahnem, idem pod suncobran, ako dete ostane tu i taj pesak se jednostavno obruši sa strane, pogotovo ako drugari odu, sada njih zovu roditelji, pa deca odu, pa počnu nožicama onako da pritiskaju okolne stranice, taj pesak može biti jako opasan jer on zatvori disajne puteve, on apsolutno zatvori disajne puteve. Čim prestane disanje, prestane i rad srca, ako se na vreme to ne primeti, onda to bude jako opasno. Problem u tome što je pesak gori od vode, gori od utapanja, jer voda još i nekako može da se izbaci", rekao je pedijatar dr Saša Milićević gostujući u emisiji "150 minuta" na TV Prva.
 

"Pesak je jako teško izbaciti iz disajnih puteva. Sitne čestice. Sitne čestice, duboko prodiru. Kada se navlaže, lakše ulaze u disajni sistem. A naš disajni sistem odmah luči sekret da bi pokušao nekako da se odbrani. Jer pesak plus voda, jako je teško to eliminisati i to su trenuci koji, ako se ne primete na vreme, mogu da budu jako opasni. Ja se sećam u 'Tiršovoj' bolnici deteta koga je zatrpao pesak, to dete nije preživelo".
 

Pedijatar je rekao da je jako teško izbaciti pesak, čak i kada se dete okrene naglavačke. "Jako teško izlazi. Voda izađe, strano telo izađe. Ali pesak jako sporo, jako sporo".
Kako je došlo do tragedije
 

Okolnosti vezane za to kako je pesak zatrpao i usmrtio sedamnaestogodišnjeg dečaka, kakva je i kolika bila iskopana rupa, nisu poznate.

"Ja se ne bih upuštao u detalje kako je do toga došlo, jer ako krenemo sa pretpostavkom da je to bila vertikalna rupa, onda bih je potreban proces da se iskopa, ali definitivno jedna od rupa je bila metar sedamdeset. Tako da, ali moja pretpostavka je da su verovatno, dečica vole da prave i tunele. Doktor će se složiti sa mnom, upravo zbog te kreacije, zbog njihovih tih kreativnih mašta i stvaranja nekih oblika i formi u građevinarstvu, verovatno su oni krenuli sa nekim tunelom u jednom delu što se kaže vodoravnom i onda se on obrušio. Pretpostavka, znači mi ne smemo da tvrdimo. Ali čim se to dogodilo, znači postoji mogućnost. E sad, da li je to bilo lopaticom i kanticom? Te podatke nemamo", kaže kapetan u penziji Vladica Zdravković.
 

S obzirom na to da su deca koja su nastradala stara 10 i 17 godina, ono što mnoge začudi je da li pesak zaista može da bude toliko težak, da tom jačinom pritisne dete.

"Pesak bez vlage je i te kako rastresit. A kad je sa vlagom, govorim iz prakse, zato što sam radio u rečnoj policiji kao ronilac i kao nautičar i tako dalje, ali pesak sa vlagom, još opasnije su između čestice vode koje omogućavaju kretanje tog peska. I zato kaže živo blato, nije to živo blato nego je to u stvari pesak u koji vi propadnete i praktično ne možete da izađete jer što više se krećete ono vas više povlači dole u dubinu i naravno dolazi do utapanja, gušenja zapravo i zato je pesak kako mi govorimo to u brodarstvu, rastresit teret".

Šta ako se dete naguta peska
Dakle, pesak može da bude vrlo opasan, a pedijatar dr Milićević je objasnio šta raditi ukoliko se dete naguta peska.

"Ako se desi takva situacija, srećom, vrlo je retko, to je zaista retko, sva se deca igraju u pesku i to je zaista retko. Mogu da uđu u oči, mogu da uđu u nos, usta, zato onda bude neprijatno plakanje, ali to se završi dobro. Međutim, kad nastanu ovakve situacije, da taj pesak dođe da zatvori disajne puteve, onda je jako opasno. Prvo i najvažnije je to primetiti. Znači, moramo decu da držimo pod kontrolom. Kako god roditelji imaju tad priliku malo da predahnu, što bi rekli, igra se u pesku, ali to je jako, jako opasno. Pogotovo kad se deca zatrpavaju, pa je to njima sada zanimljivo i to je lepa igra. Međutim, nažalost, ovakve se situacije dešavaju. Malo je zaista nejasno da nekome od 17 godina može tako nešto da se desi, ali moguće da čovek nije mogao da se izbori sa tim peskom. Najvažnija stvar je to dete okrenuti na glavačke i jednostavno udarati ga između plećkice kao bilo koje strano telo, treba ga udarati bez prekida između plećkica, ne bi li to dete uspelo da izbaci ili da povrati taj pesak. Ako se nađe u ustima, treba staviti prst i izbaciti taj pesak koji može da se tu nalazi.
Pesak je neprijatan, nijedno dete neće da ga guta. Može da se desi samo da dete zanemoća, da ne može dalje da izdrži. Prvo to treba raditi da bi smo oslobodili disajne puteve, a tek onda, znači prvo treba isprati taj pesak, onda preduzeti veštačko disanje. Znači, veštačko disanje i masaža srca su važni, ali veštačko disanje i masaža srca nemaju efekta ako je pesak tu prisutan. Možemo i detetu davati veštačko disanje koliko hoćemo, još može da se desi, da taj pesak uguramo. Nego ako zaista vidimo da je pesak tu u ustima, treba izvaditi prstom sve što može. Dete treba okrenuti na glavačke i treba ga treskati maksimalno i treba lupati između plećkica. Ako je to starije dete, treba primeniti Hajmlihov zahvat, mada što bi to starije dete radilo, ali rto događa se, iza leđa ga treba uhvatiti i pritisnuti ovde u predelu želuca. Taj vazduh odatle često zna da izbaci taj pesak. I odmah treba zvati hitnu pomoć. Ali odmah raditi veštačko disanje,nije dobro. Ali ako mi uguramo taj pesak dalje u pluća, onda mu nećemo pomoći".

Kasnije posledice
Doktor Milićević je objasnio i da li može nešto kasnije da se desi, ukoliko je dete progutalo pesak, pa da se javi reakcija posle nekoliko sati.

"Može da nastane upala pluća, pneumonija, može hiljadu stvari. Ili, deca ne moraju da se guše, znači, deca koja često borave u pesku, bilo da je to pesak na plaži ili pesak u parku, tu su kuce, mace koje mokre noću, znači da je sad, dobro, to nije tema, ali da se mogu dobiti različiti paraziti, mogu dobiti ešerihiju, mogu dobiti kampilobakteriju, čitav niz bakterija koje mogu da dobiju. Ali, mi sada pričamo o jednoj temi koja fizički opstruira disajne puteve i tu su odmah efekti prisutni, a posle toga će doći do upale pluća verovano. Ali, važno je da dete preživi, a tu pneumoniju, zapaljenje pluća ćemo lečiti uporno, teško, jako. Nekad se kasnije radi bronhoskopija pa se usisava taj pesak, ali su vrlo važan ti trenuci koji omogućavaju prolaz za kiseonik do pluća".

Na kraju, stručnjaci su istakli da je pesak svakako zabavan za decu i da roditelji treba da puste mališane da se igraju, ali da treba sve vreme da ih nadgledaju i motre na njih kako bi se izbegle neke opasne situacije.

Yumama.mondo