ПЕДИЈАТАР УПОЗОРАВА! Песак на плажи може бити фаталнији од воде ОВО БИ СВАКИ РОДИТЕЉ МОРАО ДА ЗНА
Педијатар др Саша Милићевић говорио је о опасностима које вребају у песку, а повод томе је трагичан случај који се недавно догодио.
Овог лета догодила су се већ два обрушавања песка у Италији и Француској за само недељу дана, где је седамнаестогодишњак изгубио живот, а десетогодишњак доживео инфаркт. Вести о овим трагедијама су растужиле и изненадиле свакога ко их је чуо, али је и забринуо родитеље због безбедности деце на плажама и опасностима које вребају иза нестабилног песка.
"Деца обожавају да праве различите ствари у песку, међутим, проблем је у томе ако та деца нису под надзором. Сто пута сам имао прилику да видим, знате кад се прави, неко има потребу, да ли је то нека наша исконска потреба да правимо неке рупе, да правимо неку дубину у том песку. Проблем је у томе што је песак јако непредвидив, он је јако обрушив, растресит терет и тад представља опасност ако некога то затрпа. Родитељи, знате, кад се дете игра, па они оду, ајде мало да предахнем, идем под сунцобран, ако дете остане ту и тај песак се једноставно обруши са стране, поготово ако другари оду, сада њих зову родитељи, па деца оду, па почну ножицама онако да притискају околне странице, тај песак може бити јако опасан јер он затвори дисајне путеве, он апсолутно затвори дисајне путеве. Чим престане дисање, престане и рад срца, ако се на време то не примети, онда то буде јако опасно. Проблем у томе што је песак гори од воде, гори од утапања, јер вода још и некако може да се избаци", рекао је педијатар др Саша Милићевић гостујући у емисији "150 минута" на ТВ Прва.
"Песак је јако тешко избацити из дисајних путева. Ситне честице. Ситне честице, дубоко продиру. Када се навлаже, лакше улазе у дисајни систем. А наш дисајни систем одмах лучи секрет да би покушао некако да се одбрани. Јер песак плус вода, јако је тешко то елиминисати и то су тренуци који, ако се не примете на време, могу да буду јако опасни. Ја се сећам у 'Tiršovoj' болници детета кога је затрпао песак, то дете није преживело".
Педијатар је рекао да је јако тешко избацити песак, чак и када се дете окрене наглавачке. "Јако тешко излази. Вода изађе, страно тело изађе. Али песак јако споро, јако споро".
Како је дошло до трагедије
Околности везане за то како је песак затрпао и усмртио седамнаестогодишњег дечака, каква је и колика била ископана рупа, нису познате.
"Ја се не бих упуштао у детаље како је до тога дошло, јер ако кренемо са претпоставком да је то била вертикална рупа, онда бих је потребан процес да се ископа, али дефинитивно једна од рупа је била метар седамдесет. Тако да, али моја претпоставка је да су вероватно, дечица воле да праве и тунеле. Доктор ће се сложити са мном, управо због те креације, због њихових тих креативних машта и стварања неких облика и форми у грађевинарству, вероватно су они кренули са неким тунелом у једном делу што се каже водоравном и онда се он обрушио. Претпоставка, значи ми не смемо да тврдимо. Али чим се то догодило, значи постоји могућност. Е сад, да ли је то било лопатицом и кантицом? Те податке немамо", каже капетан у пензији Владица Здравковић.
С обзиром на то да су деца која су настрадала стара 10 и 17 година, оно што многе зачуди је да ли песак заиста може да буде толико тежак, да том јачином притисне дете.
"Песак без влаге је и те како растресит. А кад је са влагом, говорим из праксе, зато што сам радио у речној полицији као ронилац и као наутичар и тако даље, али песак са влагом, још опасније су између честице воде које омогућавају кретање тог песка. И зато каже живо блато, није то живо блато него је то у ствари песак у који ви пропаднете и практично не можете да изађете јер што више се крећете оно вас више повлачи доле у дубину и наравно долази до утапања, гушења заправо и зато је песак како ми говоримо то у бродарству, растресит терет".
Шта ако се дете нагута песка
Дакле, песак може да буде врло опасан, а педијатар др Милићевић је објаснио шта радити уколико се дете нагута песка.
"Ако се деси таква ситуација, срећом, врло је ретко, то је заиста ретко, сва се деца играју у песку и то је заиста ретко. Могу да уђу у очи, могу да уђу у нос, уста, зато онда буде непријатно плакање, али то се заврши добро. Међутим, кад настану овакве ситуације, да тај песак дође да затвори дисајне путеве, онда је јако опасно. Прво и најважније је то приметити. Значи, морамо децу да држимо под контролом. Како год родитељи имају тад прилику мало да предахну, што би рекли, игра се у песку, али то је јако, јако опасно. Поготово кад се деца затрпавају, па је то њима сада занимљиво и то је лепа игра. Међутим, нажалост, овакве се ситуације дешавају. Мало је заиста нејасно да некоме од 17 година може тако нешто да се деси, али могуће да човек није могао да се избори са тим песком. Најважнија ствар је то дете окренути на главачке и једноставно ударати га између плећкице као било које страно тело, треба га ударати без прекида између плећкица, не би ли то дете успело да избаци или да поврати тај песак. Ако се нађе у устима, треба ставити прст и избацити тај песак који може да се ту налази.
Песак је непријатан, ниједно дете неће да га гута. Може да се деси само да дете занемоћа, да не може даље да издржи. Прво то треба радити да би смо ослободили дисајне путеве, а тек онда, значи прво треба испрати тај песак, онда предузети вештачко дисање. Значи, вештачко дисање и масажа срца су важни, али вештачко дисање и масажа срца немају ефекта ако је песак ту присутан. Можемо и детету давати вештачко дисање колико хоћемо, још може да се деси, да тај песак угурамо. Него ако заиста видимо да је песак ту у устима, треба извадити прстом све што може. Дете треба окренути на главачке и треба га трескати максимално и треба лупати између плећкица. Ако је то старије дете, треба применити Хајмлихов захват, мада што би то старије дете радило, али рто догађа се, иза леђа га треба ухватити и притиснути овде у пределу желуца. Тај ваздух одатле често зна да избаци тај песак. И одмах треба звати хитну помоћ. Али одмах радити вештачко дисање,није добро. Али ако ми угурамо тај песак даље у плућа, онда му нећемо помоћи".
Касније последице
Доктор Милићевић је објаснио и да ли може нешто касније да се деси, уколико је дете прогутало песак, па да се јави реакција после неколико сати.
"Може да настане упала плућа, пнеумонија, може хиљаду ствари. Или, деца не морају да се гуше, значи, деца која често бораве у песку, било да је то песак на плажи или песак у парку, ту су куце, маце које мокре ноћу, значи да је сад, добро, то није тема, али да се могу добити различити паразити, могу добити ешерихију, могу добити кампилобактерију, читав низ бактерија које могу да добију. Али, ми сада причамо о једној теми која физички опструира дисајне путеве и ту су одмах ефекти присутни, а после тога ће доћи до упале плућа веровано. Али, важно је да дете преживи, а ту пнеумонију, запаљење плућа ћемо лечити упорно, тешко, јако. Некад се касније ради бронхоскопија па се усисава тај песак, али су врло важан ти тренуци који омогућавају пролаз за кисеоник до плућа".
На крају, стручњаци су истакли да је песак свакако забаван за децу и да родитељи треба да пусте малишане да се играју, али да треба све време да их надгледају и мотре на њих како би се избегле неке опасне ситуације.
