RAK BUBREGA ČESTO PROĐU NEPRIMEĆENO Savremene terapije menjaju prognozu bolesti, ali nisu dostupne svim pacijentima

U Srbiji se godišnje dijagnostikuje između 850 i 900 novih slučajeva, a stručnjaci upozoravaju da su, pored ranog otkrivanja, za bolje ishode lečenja važna i dostupnost savremenih terapija. 

Karcinom bubrega čini oko tri do četiri odsto svih malignih bolesti i nešto je češći kod muškaraca. Najčešće se javlja u šestoj i sedmoj deceniji života, ali se poslednjih godina beleži i rast broja obolelih među mlađima. Klasični simptomi, poput krvi u mokraći, bola u slabinskom delu i tumorske mase koja se može napipati, javljaju se kod manje od 10 odsto pacijenata.

Predsednik Udruženja pacijenata „Uro Takt“ Marko Đurić kaže da kampanja „BUbreg – strah prestaje kada počne lečenje“ ima za cilj da ohrabri obolele i njihove porodice i ukaže na to da danas postoje savremene mogućnosti lečenja.

– Strah je prirodan kada se čovek suoči sa malignom bolešću, ali je važno da pacijent zna da postoje mogućnosti lečenja i da zajedno sa lekarom može da napravi sledeći korak – rekao je Đurić, dodajući da udruženje podržava unapređenje lečenja metastatske bolesti i veću dostupnost savremenih terapija. 

Ultrazvuk ključan za rano otkrivanje

Direktor Klinike za urologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije prof. dr Zoran Džamić ističe da za rak bubrega ne postoje tumorski markeri koji bi ukazali na bolest, zbog čega je ultrazvučni pregled jedan od najvažnijih načina ranog otkrivanja.

– Ako se bolest otkrije na vreme, šanse za izlečenje su veće. Hirurgija je i dalje osnovni način lečenja, a kada je moguće, operacijom se čuva bubreg – naveo je Džamić.

Prema njegovim rečima, u trenutku postavljanja dijagnoze kod oko 30 odsto pacijenata već postoje metastaze, dok ih još oko 30 odsto razvije tokom prve godine. 

Barna: Bolest ne treba da postane ceo život

Da rak bubrega ne pogađa samo starije pokazuje i iskustvo srpskog plivača Andreja Barne, kome je bolest otkrivena 2019. godine, kada je imao svega 20 godina.

Barna kaže da je tumor otkriven slučajno, na redovnom pregledu, i da je operisan robotsko-laparoskopskom metodom. Bolest nije metastazirala, a nakon oporavka vratio se sportu i kasnije ostvario najveće uspehe u karijeri.

– Bolest ne treba da postane vaš ceo identitet i ceo život. I dalje ste vi, sa svojim željama, planovima i ciljevima – poručio je Barna. 

Savremene terapije menjaju ishod bolesti

Prim. dr sci. med. Suzana Matković iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije navodi da je lečenje raka bubrega poslednjih godina značajno napredovalo, posebno uvođenjem imunoterapije i kombinovanih terapija.

Prema njenim rečima, savremene kombinacije mogu da produže prosečno preživljavanje na pet i više godina, a kod dela pacijenata mogu da dovedu i do potpunog povlačenja bolesti.

– Ove terapije predstavljaju najviši standard lečenja u svetu, ali još nisu u potpunosti dostupne obolelima u Srbiji – rekla je Matković. 

Ona je ukazala i na značaj takozvane adjuvantne terapije, koja se primenjuje nakon operacije kod pacijenata sa visokim rizikom da se bolest vrati. Prema podacima koje je navela, takva terapija može značajno da smanji rizik od ponovne pojave bolesti. 

Iskustvo pacijentkinje Slavenke Raičević, kojoj je rak bubrega otkriven tek nakon što je utvrđena metastaza na mozgu, pokazuje koliko promena terapije može da utiče na kvalitet života. Ona navodi da joj je imunoterapija vratila snagu i omogućila da ponovo samostalno obavlja svakodnevne aktivnosti.

– Imunoterapija je meni zaista promenila život i volela bih da takva terapija bude dostupna svakome kome može da pomogne – poručila je Raičević.