РАК БУБРЕГА ЧЕСТО ПРОЂУ НЕПРИМЕЋЕНО Савремене терапије мењају прогнозу болести, али нису доступне свим пацијентима

У Србији се годишње дијагностикује између 850 и 900 нових случајева, а стручњаци упозоравају да су, поред раног откривања, за боље исходе лечења важна и доступност савремених терапија. 

Карцином бубрега чини око три до четири одсто свих малигних болести и нешто је чешћи код мушкараца. Најчешће се јавља у шестој и седмој деценији живота, али се последњих година бележи и раст броја оболелих међу млађима. Класични симптоми, попут крви у мокраћи, бола у слабинском делу и туморске масе која се може напипати, јављају се код мање од 10 одсто пацијената.

Председник Удружења пацијената „Уро Такт“ Марко Ђурић каже да кампања „БУбрег – страх престаје када почне лечење“ има за циљ да охрабри оболеле и њихове породице и укаже на то да данас постоје савремене могућности лечења.

– Страх је природан када се човек суочи са малигном болешћу, али је важно да пацијент зна да постоје могућности лечења и да заједно са лекаром може да направи следећи корак – рекао је Ђурић, додајући да удружење подржава унапређење лечења метастатске болести и већу доступност савремених терапија. 

Ултразвук кључан за рано откривање

Директор Клинике за урологију Универзитетског клиничког центра Србије проф. др Зоран Џамић истиче да за рак бубрега не постоје туморски маркери који би указали на болест, због чега је ултразвучни преглед један од најважнијих начина раног откривања.

– Ако се болест открије на време, шансе за излечење су веће. Хирургија је и даље основни начин лечења, а када је могуће, операцијом се чува бубрег – навео је Џамић.

Према његовим речима, у тренутку постављања дијагнозе код око 30 одсто пацијената већ постоје метастазе, док их још око 30 одсто развије током прве године. 

Барна: Болест не треба да постане цео живот

Да рак бубрега не погађа само старије показује и искуство српског пливача Андреја Барне, коме је болест откривена 2019. године, када је имао свега 20 година.

Барна каже да је тумор откривен случајно, на редовном прегледу, и да је оперисан роботско-лапароскопском методом. Болест није метастазирала, а након опоравка вратио се спорту и касније остварио највеће успехе у каријери.

– Болест не треба да постане ваш цео идентитет и цео живот. И даље сте ви, са својим жељама, плановима и циљевима – поручио је Барна. 

Савремене терапије мењају исход болести

Прим. др сци. мед. Сузана Матковић из Института за онкологију и радиологију Србије наводи да је лечење рака бубрега последњих година значајно напредовало, посебно увођењем имунотерапије и комбинованих терапија.

Према њеним речима, савремене комбинације могу да продуже просечно преживљавање на пет и више година, а код дела пацијената могу да доведу и до потпуног повлачења болести.

– Ове терапије представљају највиши стандард лечења у свету, али још нису у потпуности доступне оболелима у Србији – рекла је Матковић. 

Она је указала и на значај такозване адјувантне терапије, која се примењује након операције код пацијената са високим ризиком да се болест врати. Према подацима које је навела, таква терапија може значајно да смањи ризик од поновне појаве болести. 

Искуство пацијенткиње Славенке Раичевић, којој је рак бубрега откривен тек након што је утврђена метастаза на мозгу, показује колико промена терапије може да утиче на квалитет живота. Она наводи да јој је имунотерапија вратила снагу и омогућила да поново самостално обавља свакодневне активности.

– Имунотерапија је мени заиста променила живот и волела бих да таква терапија буде доступна свакоме коме може да помогне – поручила је Раичевић.