REVOLUCIJA U LEČENJU HIPERTENZIJE Lek pre spavanja bolje štiti srce

Za neke ljude sa visokim krvnim pritiskom, uzimanje lekova noću može pružiti bolju kontrolu krvnog pritiska nego uzimanje istog leka ujutru, prema novom istraživanju objavljenom u časopisu "JAMA Network Open". 

Autor studije, dr Sjaoping Čen, profesor kardiologije u bolnici Zapadne Kine Univerziteta Sičuan, kaže da glavni nalaz - smanjenje sistolnog krvnog pritiska noću za 3 milimetra žive (mmHg) veće - može smanjiti rizik od srčanog ili moždanog udara, iako je potrebno više dokaza da bi se rezultati nadogradili.

- Uzimajući u obzir da je smanjenje sistolnog krvnog pritiska u ordinaciji za 2 do 5 mmHg povezano sa smanjenjem rizika od kardiovaskularnih događaja za 7 do 10 procenata, pretpostavljamo da ova razlika u noćnom sistolnom krvnom pritisku primećena između grupa koje su primale lek pre spavanja i ujutru može potencijalno smanjiti dugoročni kardiovaskularni rizik - kaže dr Čen. 

Šta je hipertenzija? 

Visok krvni pritisak, ili hipertenzija, nastaje kada je sila kojom krv pritiska zidove arterija previsoka - što je glavni faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja. Sistolni pritisak (gornji broj u očitavanju krvnog pritiska) meri ovu silu u milimetrima žive. 

Ranije je referentna vrednost krvnog pritiska iznosila 140/90 milimetara živinog stuba (mmHg), ali su nedavne studije dovele do usvajanja granice od 130/80 mmHg. Ova promena ima za cilj da rano identifikuje osobe sa visokim rizikom od komplikacija

Cilj lečenja hipertenzije je smanjenje sistolnog krvnog pritiska, kako bi se smanjio rizik od srčanih komplikacija. 

- Snižavanje krvnog pritiska može smanjiti opterećenje krvnih sudova i srca - kaže dr Nišant Šah, vanredni profesor medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Đuk u Daramu, Severna Karolina, koji je sproveo istraživanje u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, ali nije bio uključen u novu studiju: 

- Visok krvni pritisak takođe može oštetiti krvne sudove i izazvati nakupljanje plaka koji ometa protok krvi do srca i mozga - što dovodi do srčanih i moždanih udara.

Zašto bi vreme uzimanja lekova za krvni pritisak moglo biti važno? 

Postojeći dokazi o tome da li vreme uzimanja lekova za hipertenziju utiče na krvni pritisak i zdravlje srca su pomešani. Najnovija otkrića doprinose istraživanjima koja sugerišu da uzimanje lekova za krvni pritisak uveče može ponuditi više koristi nego uzimanje ujutru — iako su druge studije zaključile da vreme uzimanja nema značajan uticaj. 

Kod većine zdravih odraslih osoba, krvni pritisak prati 24-časovni cirkadijalni ritam (ili unutrašnji biološki sat), u kojem primetno pada za 10 do 20 procenata tokom spavanja, povećava se nakon buđenja, a zatim varira tokom dana. Imajući u vidu ovaj cirkadijalni ritamski obrazac, istraživači su ispitivali da li postizanje bolje kontrole krvnog pritiska preko noći može biti tačniji prediktor komplikacija sa srčanim zdravljem. 

- Pitanje je da li je snižavanje noćnog krvnog pritiska povoljnije od snižavanja dnevnog krvnog pritiska. Klinički dokazi za ovu korist nedostaju - ili se barem o njima mnogo raspravlja - kaže dr Florijan Rader, profesor kardiologije i medicinski direktor u Centru za hipertenziju Sedars-Sinaj u Beverli Hilsu, Kalifornija, koji takođe nije bio uključen u novo istraživanje.

Značaj doslednog plana lečenja hipertenzije 

Da bi istražili vreme uzimanja lekova za krvni pritisak, istraživači su regrutovali više od 700 ljudi sa visokim krvnim pritiskom iz 15 bolnica u Kini. Učesnici su imali prosečnu starost od oko 56 godina i nasumično su podeljeni u dve grupe: jedna grupa je uzimala lekove ujutru, a druga uveče. 

Nakon praćenja učesnika tokom 12 nedelja, istraživači su otkrili da su ljudi koji su uzimali lekove za krvni pritisak pred spavanje imali značajno bolje smanjenje noćnog sistolnog krvnog pritiska i poboljšane cirkadijalne ritmove nego učesnici koji su uzimali lekove ujutru - bez izazivanja neželjenih efekata, poput preterano niskog noćnog krvnog pritiska ili ometanja dnevnog i 24-časovnog nivoa krvnog pritiska.

Kombinovana terapija - najbolja strategija 

Dr Omar Al Dajbi, direktor kardiološke hipertenzije u bolnici za srce Maunt Sinaj Fuster u Njujorku, kaže da se ovaj kombinovani lek obično propisuje u Sjedinjenim Državama za lečenje hipertenzije. 

- Smatra se jednim od boljih lekova i veoma dobro deluje u smanjenju krvnog pritiska, jer oba leka deluju dugo i pokrivaju pacijenta tokom perioda od 24 sata - kaže dr Al Dajbi, dodajući da je kombinovana terapija jedna od preporučenih strategija za pomoć pacijentima da dosledno uzimaju lekove za hipertenziju. 

Trenutne smernice za lečenje hipertenzije u SAD ne preciziraju kada ljudi treba da uzimaju lekove za krvni pritisak, jer upravljanje krvnim pritiskom generalno prati personalizovani pristup. Zato stručnjaci naglašavaju važnost razgovora sa lekarom pre nego što sami prilagodite vreme uzimanja lekova ili dozu. 

- Postoje neki lekovi za hipertenziju koje je bolje uzimati ujutru iz različitih razloga, a neke lekove je možda bolje uzimati uveče zbog mogućih neželjenih efekata koji se bolje podnose noću - kaže dr Šona D. Nesbit, stručnjak Američkog udruženja za srce (AHA) i profesor interne medicine i hipertenzije Džon C. 

Svi učesnici studije su uzimali kombinovani lek za krvni pritisak koji sadrži blokator receptora angiotenzina II olmesartan 20 miligrama (mg) i blokator kalcijumovih kanala amlodipin 5 mg. Njih dva deluju zajedno na opuštanje i širenje krvnih sudova, što snižava krvni pritisak

Vanata III na Univerzitetu Teksas Jugozapadni medicinski centar u Dalasu, koja nije bila uključena u JAMA studiju: 

- Pored toga, interakcije lekova sa drugim lekovima koje uzimate su važan faktor koji treba uzeti u obzir prilikom određivanja vremena doziranja.

Budućnost istraživanja lečenja hipertenzije 

Autori studije priznaju da postoji nekoliko ograničenja studije koja bi zahtevala dodatna istraživanja da bi se potvrdila. 

Na primer, pošto je ispitivanje obuhvatilo samo kineske učesnike kojima nije dijagnostikovana srčana bolest, dr Šah kaže da se nalazi ne mogu definitivno generalizovati na druge populacije: 

- Mogli bi postojati faktori životne sredine ili kulture koji igraju ulogu u rezultatima. Takođe nije jasno da li se rezultati mogu generalizovati na različite vrste lekova za hipertenziju, navodi se u studiji. 

Pored toga, učesnici su sami prijavili koliko su se dobro pridržavali vremena doziranja, što bi moglo da omogući greške - a njihova usklađenost sa lekovima nije potvrđena testiranjem urina na droge - ističe Al Dajbi. 

Buduće studije sa dužim vremenskim okvirom praćenja mogle bi pomoći u proširenju nalaza i daljem istraživanju veze između vremena uzimanja lekova za krvni pritisak i ishoda zdravlja srca, kaže dr Nesbit. 

- Još uvek ne znamo da li noćno doziranje antihipertenzivnih lekova dovodi do boljih ishoda za zdravlje srca, poput smanjenja rizika od srčanih oboljenja , više nego dnevno doziranje - dodaje dr Rader. 

(Zdravlje.Kurir.rs)