РЕВОЛУЦИЈА У ЛЕЧЕЊУ ХИПЕРТЕНЗИЈЕ Лек пре спавања боље штити срце

За неке људе са високим крвним притиском, узимање лекова ноћу може пружити бољу контролу крвног притиска него узимање истог лека ујутру, према новом истраживању објављеном у часопису "ЈАМА Network Опен". 

Аутор студије, др Сјаопинг Чен, професор кардиологије у болници Западне Кине Универзитета Сичуан, каже да главни налаз - смањење систолног крвног притиска ноћу за 3 милиметра живе (mmHg) веће - може смањити ризик од срчаног или можданог удара, иако је потребно више доказа да би се резултати надоградили.

- Узимајући у обзир да је смањење систолног крвног притиска у ординацији за 2 до 5 mmHg повезано са смањењем ризика од кардиоваскуларних догађаја за 7 до 10 процената, претпостављамо да ова разлика у ноћном систолном крвном притиску примећена између група које су примале лек пре спавања и ујутру може потенцијално смањити дугорочни кардиоваскуларни ризик - каже др Чен. 

Шта је хипертензија? 

Висок крвни притисак, или хипертензија, настаје када је сила којом крв притиска зидове артерија превисока - што је главни фактор ризика за развој срчаних обољења. Систолни притисак (горњи број у очитавању крвног притиска) мери ову силу у милиметрима живе. 

Раније је референтна вредност крвног притиска износила 140/90 милиметара живиног стуба (mmHg), али су недавне студије довеле до усвајања границе од 130/80 mmHg. Ова промена има за циљ да рано идентификује особе са високим ризиком од компликација

Циљ лечења хипертензије је смањење систолног крвног притиска, како би се смањио ризик од срчаних компликација. 

- Снижавање крвног притиска може смањити оптерећење крвних судова и срца - каже др Нишант Шах, ванредни професор медицине на Медицинском факултету Универзитета Ђук у Дараму, Северна Каролина, који је спровео истраживање у превенцији кардиоваскуларних болести, али није био укључен у нову студију: 

- Висок крвни притисак такође може оштетити крвне судове и изазвати накупљање плака који омета проток крви до срца и мозга - што доводи до срчаних и можданих удара.

Зашто би време узимања лекова за крвни притисак могло бити важно? 

Постојећи докази о томе да ли време узимања лекова за хипертензију утиче на крвни притисак и здравље срца су помешани. Најновија открића доприносе истраживањима која сугеришу да узимање лекова за крвни притисак увече може понудити више користи него узимање ујутру — иако су друге студије закључиле да време узимања нема значајан утицај. 

Код већине здравих одраслих особа, крвни притисак прати 24-часовни циркадијални ритам (или унутрашњи биолошки сат), у којем приметно пада за 10 до 20 процената током спавања, повећава се након буђења, а затим варира током дана. Имајући у виду овај циркадијални ритамски образац, истраживачи су испитивали да ли постизање боље контроле крвног притиска преко ноћи може бити тачнији предиктор компликација са срчаним здрављем. 

- Питање је да ли је снижавање ноћног крвног притиска повољније од снижавања дневног крвног притиска. Клинички докази за ову корист недостају - или се барем о њима много расправља - каже др Флоријан Радер, професор кардиологије и медицински директор у Центру за хипертензију Седарс-Синај у Беверли Хилсу, Калифорнија, који такође није био укључен у ново истраживање.

Значај доследног плана лечења хипертензије 

Да би истражили време узимања лекова за крвни притисак, истраживачи су регрутовали више од 700 људи са високим крвним притиском из 15 болница у Кини. Учесници су имали просечну старост од око 56 година и насумично су подељени у две групе: једна група је узимала лекове ујутру, а друга увече. 

Након праћења учесника током 12 недеља, истраживачи су открили да су људи који су узимали лекове за крвни притисак пред спавање имали значајно боље смањење ноћног систолног крвног притиска и побољшане циркадијалне ритмове него учесници који су узимали лекове ујутру - без изазивања нежељених ефеката, попут претерано ниског ноћног крвног притиска или ометања дневног и 24-часовног нивоа крвног притиска.

Комбинована терапија - најбоља стратегија 

Др Омар Ал Дајби, директор кардиолошке хипертензије у болници за срце Маунт Синај Фустер у Њујорку, каже да се овај комбиновани лек обично прописује у Сједињеним Државама за лечење хипертензије. 

- Сматра се једним од бољих лекова и веома добро делује у смањењу крвног притиска, јер оба лека делују дуго и покривају пацијента током периода од 24 сата - каже др Ал Дајби, додајући да је комбинована терапија једна од препоручених стратегија за помоћ пацијентима да доследно узимају лекове за хипертензију. 

Тренутне смернице за лечење хипертензије у САД не прецизирају када људи треба да узимају лекове за крвни притисак, јер управљање крвним притиском генерално прати персонализовани приступ. Зато стручњаци наглашавају важност разговора са лекаром пре него што сами прилагодите време узимања лекова или дозу. 

- Постоје неки лекови за хипертензију које је боље узимати ујутру из различитих разлога, а неке лекове је можда боље узимати увече због могућих нежељених ефеката који се боље подносе ноћу - каже др Шона Д. Несбит, стручњак Америчког удружења за срце (АХА) и професор интерне медицине и хипертензије Џон Ц. 

Сви учесници студије су узимали комбиновани лек за крвни притисак који садржи блокатор рецептора ангиотензина II олмесартан 20 милиграма (мг) и блокатор калцијумових канала амлодипин 5 мг. Њих два делују заједно на опуштање и ширење крвних судова, што снижава крвни притисак

Ваната III на Универзитету Тексас Југозападни медицински центар у Даласу, која није била укључена у ЈАМА студију: 

- Поред тога, интеракције лекова са другим лековима које узимате су важан фактор који треба узети у обзир приликом одређивања времена дозирања.

Будућност истраживања лечења хипертензије 

Аутори студије признају да постоји неколико ограничења студије која би захтевала додатна истраживања да би се потврдила. 

На пример, пошто је испитивање обухватило само кинеске учеснике којима није дијагностикована срчана болест, др Шах каже да се налази не могу дефинитивно генерализовати на друге популације: 

- Могли би постојати фактори животне средине или културе који играју улогу у резултатима. Такође није јасно да ли се резултати могу генерализовати на различите врсте лекова за хипертензију, наводи се у студији. 

Поред тога, учесници су сами пријавили колико су се добро придржавали времена дозирања, што би могло да омогући грешке - а њихова усклађеност са лековима није потврђена тестирањем урина на дроге - истиче Ал Дајби. 

Будуће студије са дужим временским оквиром праћења могле би помоћи у проширењу налаза и даљем истраживању везе између времена узимања лекова за крвни притисак и исхода здравља срца, каже др Несбит. 

- Још увек не знамо да ли ноћно дозирање антихипертензивних лекова доводи до бољих исхода за здравље срца, попут смањења ризика од срчаних обољења , више него дневно дозирање - додаје др Радер. 

(Zdravlje.Kurir.rs)