TAJNA DUGOVEČNOSTI NIJE U ISHRANI Naučnici otkrili šta je zajedničko ljudima koji žive duže od 100 godina
Iako se tajna dugovečnosti najčešće povezuje sa mediteranskom ishranom, fizičkom aktivnošću i zdravim navikama, novo istraživanje pokazuje da važnu ulogu ima i – ličnost.
Studija sprovedena među stanovnicima Sardinije, jedne od takozvanih „plavih zona“, gde ljudi znatno češće dožive stotu godinu života, pokazala je da određene karakterne osobine mogu značajno da doprinesu dugom i kvalitetnom životu.
Istraživanje, objavljeno u naučnom časopisu International Journal of Applied Positive Psychology, ukazuje da struktura ličnosti utiče na način na koji ljudi reaguju na životne izazove, što se kasnije odražava i na njihove svakodnevne navike i zdravlje.
Naučni tim sa Univerziteta u Kaljariju analizirao je 125 osoba starosti od 71 do 101 godine. Od toga je 55 ispitanika živelo u sardinskoj „plavoj zoni“, dok su ostali bili iz obližnjih sredina sličnih životnih uslova.
Ispitanici su prošli brojne testove kojima su procenjivani fizičko i psihičko zdravlje, navike, hobiji i pet osnovnih osobina ličnosti – otvorenost, savesnost, ekstravertnost, prijatnost i neuroticizam.
Najveća razlika uočena je upravo kod otvorenosti prema novim iskustvima.
Ljudi koji su doživeli duboku starost bili su radoznaliji, imali su veću želju za učenjem, bili su spremniji da prihvataju nove ideje i da se tokom života neprestano intelektualno angažuju.
Osim toga, pokazali su i bolje mehanizme suočavanja sa stresom, veću emocionalnu stabilnost u kriznim situacijama i više vremena posvećivali hobijima koji podstiču mentalnu ili fizičku aktivnost.
Kada su naučnici analizirali sve učesnike zajedno, uočili su još nekoliko zanimljivih obrazaca.
Osobe koje su imale izraženiju otvorenost bile su psihički zadovoljnije i aktivnije, dok je veća savesnost bila povezana sa većim zadovoljstvom životom i boljim upravljanjem stresom.
S druge strane, izraženiji neuroticizam bio je povezan sa lošijim kvalitetom života i slabijim zdravstvenim stanjem.
Istraživači naglašavaju da ličnost sama po sebi ne produžava život, već utiče na izbor životnih navika.
Radoznali ljudi su skloniji učenju, druženju, prihvatanju novih iskustava i održavanju fizičke aktivnosti, što vremenom doprinosi zdravijem starenju.
Iako ovo istraživanje ne dokazuje direktnu uzročno-posledičnu vezu, njegovi rezultati poklapaju se sa brojnim ranijim studijama koje pokazuju da su osećaj životne svrhe, aktivnost i psihološka otpornost važni faktori dugovečnosti.
