ТАЈНА ДУГОВЕЧНОСТИ НИЈЕ У ИСХРАНИ Научници открили шта је заједничко људима који живе дуже од 100 година
Иако се тајна дуговечности најчешће повезује са медитеранском исхраном, физичком активношћу и здравим навикама, ново истраживање показује да важну улогу има и – личност.
Студија спроведена међу становницима Сардиније, једне од такозваних „плавих зона“, где људи знатно чешће доживе стоту годину живота, показала је да одређене карактерне особине могу значајно да допринесу дугом и квалитетном животу.
Истраживање, објављено у научном часопису International Journal of Applied Positive Psychology, указује да структура личности утиче на начин на који људи реагују на животне изазове, што се касније одражава и на њихове свакодневне навике и здравље.
Научни тим са Универзитета у Каљарију анализирао је 125 особа старости од 71 до 101 године. Од тога је 55 испитаника живело у сардинској „плавој зони“, док су остали били из оближњих средина сличних животних услова.
Испитаници су прошли бројне тестове којима су процењивани физичко и психичко здравље, навике, хобији и пет основних особина личности – отвореност, савесност, екстравертност, пријатност и неуротицизам.
Највећа разлика уочена је управо код отворености према новим искуствима.
Људи који су доживели дубоку старост били су радозналији, имали су већу жељу за учењем, били су спремнији да прихватају нове идеје и да се током живота непрестано интелектуално ангажују.
Осим тога, показали су и боље механизме суочавања са стресом, већу емоционалну стабилност у кризним ситуацијама и више времена посвећивали хобијима који подстичу менталну или физичку активност.
Када су научници анализирали све учеснике заједно, уочили су још неколико занимљивих образаца.
Особе које су имале израженију отвореност биле су психички задовољније и активније, док је већа савесност била повезана са већим задовољством животом и бољим управљањем стресом.
С друге стране, израженији неуротицизам био је повезан са лошијим квалитетом живота и слабијим здравственим стањем.
Истраживачи наглашавају да личност сама по себи не продужава живот, већ утиче на избор животних навика.
Радознали људи су склонији учењу, дружењу, прихватању нових искустава и одржавању физичке активности, што временом доприноси здравијем старењу.
Иако ово истраживање не доказује директну узрочно-последичну везу, његови резултати поклапају се са бројним ранијим студијама које показују да су осећај животне сврхе, активност и психолошка отпорност важни фактори дуговечности.
