TIHI UBICA KOJI NE BIRA! Skoro polovina ljudi ni ne zna da ima DIJABETES, a posledice su smrtonosne - od srčanog udara do slepila

Istraživači sa Instituta za zdravstvene metrike i evaluaciju u Sijetlu analizirali su podatke iz 204 zemlje u periodu od 2000. do 2023. godine. Otkrili su da je skoro polovina ljudi sa dijabetesom – njih 248 miliona – nedijagnostikovano.

U Sjedinjenim Državama situacija je nešto bolja – oko 17% osoba sa dijabetesom nema dijagnozu, ali je to i dalje zabrinjavajuće visok procenat.

„Mlađe osobe su najčešće nedijagnostikovane jer se ređe kontrolišu. Kod njih je dijabetes često asimptomatski“, upozorava Lorin Staford, glavna autorka studije.

Ugroženi su najviše mladi – simptomi često izostaju

Studija je pokazala da su mladi ispod 35 godina najmanje svesni da boluju od dijabetesa. Samo 1 od 5 mladih ljudi zna da ima bolest, iako simptomi mogu biti prisutni, ali blagi ili zanemarljivi.

„Nažalost, mnogi ljudi sa blagim povišenim šećerom u krvi nemaju nikakve simptome“, kaže dr Sun Kim, endokrinolog sa Stanforda.

Simptomi koji se mogu javiti uključuju:

- Pojačanu žeđ

- Učestalo mokrenje

- Zamagljen vid

- Hronični umor

- Učestale infekcije, posebno gljivične

Nelečen dijabetes vodi ka teškim i trajnim posledicama

Srčani udar, moždani udar, slepilo, otkazivanje bubrega i amputacije – sve su to moguće posledice nelečenog dijabetesa.

„Rano dijagnostikovanje je ključno jer omogućava lečenje koje može sprečiti ili znatno odložiti komplikacije“, poručuje dr Rita Kalijani iz Američkog udruženja za dijabetes.

U Srbiji alarmantno – dvostruko veća smrtnost od evropskog proseka

U našoj zemlji situacija je još dramatičnija. Smrtnost od dijabetesa porasla je za gotovo 20% u poslednjih deset godina, a procene pokazuju da preko 250.000 ljudi ni ne zna da boluje.

„U Srbiji svake godine od dijabetesa umre više ljudi nego od mnogih drugih hroničnih bolesti. Imamo oko 800.000 obolelih, a statistika je sumorna“, navodi Dijabetološki savez Srbije.

Zašto ljudi ne znaju da imaju dijabetes?

Glavni razlog je nedostatak simptoma u ranim fazama, kao i nizak stepen svesti i preventivnih pregleda, naročito kod mladih.

„Mlađe osobe ređe idu na kontrole, a kada se simptomi pojave, bolest je već uznapredovala“, kaže Staford.

Skrining i prevencija – jedini način da se bolest drži pod kontrolom

Američko udruženje za dijabetes preporučuje da svi odrasli počnu sa redovnim skriningom nakon 35. godine, a osobe sa rizičnim faktorima (prekomerna težina, visok pritisak, porodična istorija) i ranije.

„Razgovarajte sa svojim lekarom. Jedan test može vam spasiti život“, zaključuje Staford.

Dijabetes ne bira – rano otkrivanje spašava život

Bilo da imate simptome ili ne, uradite pregled šećera u krvi. Nedijagnostikovan dijabetes može se godinama razvijati bez znanja pacijenta, a kada se komplikacije pojave, često je kasno.