ТИХИ УБИЦА КОЈИ НЕ БИРА! Скоро половина људи ни не зна да има ДИЈАБЕТЕС, а последице су смртоносне - од срчаног удара до слепила

Истраживачи са Института за здравствене метрике и евалуацију у Сијетлу анализирали су податке из 204 земље у периоду од 2000. до 2023. године. Открили су да је скоро половина људи са дијабетесом – њих 248 милиона – недијагностиковано.

У Сједињеним Државама ситуација је нешто боља – око 17% особа са дијабетесом нема дијагнозу, али је то и даље забрињавајуће висок проценат.

„Млађе особе су најчешће недијагностиковане јер се ређе контролишу. Код њих је дијабетес често асимптоматски“, упозорава Лорин Стафорд, главна ауторка студије.

Угрожени су највише млади – симптоми често изостају

Студија је показала да су млади испод 35 година најмање свесни да болују од дијабетеса. Само 1 од 5 младих људи зна да има болест, иако симптоми могу бити присутни, али благи или занемарљиви.

„Нажалост, многи људи са благим повишеним шећером у крви немају никакве симптоме“, каже др Сун Ким, ендокринолог са Станфорда.

Симптоми који се могу јавити укључују:

- Појачану жеђ

- Учестало мокрење

- Замагљен вид

- Хронични умор

- Учестале инфекције, посебно гљивичне

Нелечен дијабетес води ка тешким и трајним последицама

Срчани удар, мождани удар, слепило, отказивање бубрега и ампутације – све су то могуће последице нелеченог дијабетеса.

„Рано дијагностиковање је кључно јер омогућава лечење које може спречити или знатно одложити компликације“, поручује др Рита Калијани из Америчког удружења за дијабетес.

У Србији алармантно – двоструко већа смртност од европског просека

У нашој земљи ситуација је још драматичнија. Смртност од дијабетеса порасла је за готово 20% у последњих десет година, а процене показују да преко 250.000 људи ни не зна да болује.

„У Србији сваке године од дијабетеса умре више људи него од многих других хроничних болести. Имамо око 800.000 оболелих, а статистика је суморна“, наводи Дијабетолошки савез Србије.

Зашто људи не знају да имају дијабетес?

Главни разлог је недостатак симптома у раним фазама, као и низак степен свести и превентивних прегледа, нарочито код младих.

„Млађе особе ређе иду на контроле, а када се симптоми појаве, болест је већ узнапредовала“, каже Стафорд.

Скрининг и превенција – једини начин да се болест држи под контролом

Америчко удружење за дијабетес препоручује да сви одрасли почну са редовним скринингом након 35. године, а особе са ризичним факторима (прекомерна тежина, висок притисак, породична историја) и раније.

„Разговарајте са својим лекаром. Један тест може вам спасити живот“, закључује Стафорд.

Дијабетес не бира – рано откривање спашава живот

Било да имате симптоме или не, урадите преглед шећера у крви. Недијагностикован дијабетес може се годинама развијати без знања пацијента, а када се компликације појаве, често је касно.