Gazdama radnička prava poslednja rupa na svirali

 i za zaradu ispod zakonskog minimuma, uz nepovoljne uslove na radnom mestu, posebno u oblasti građevine. Potreba da se zaradi da bi se prehranila porodica postala je primarna, a oni koji do posla dođu, retko kad pitaju kakva su im prava jer je mnogo onih koji bi rado radili umesto njih. Zato se o potpisivanju kolektivnog ugovora, kao akta koji reguliše prava i obaveze poslodavca i zaposlenih, veoma retko razmišlja.

Međutim, postojanje tog dokumenta i potpis na njemu važni su za obe strane jer se time uređuju odnosi između poslodavaca i zaposlenih. I pored toga, u Srbiji je malo potpisanih kolektivnih ugovora, i to uglavnom u javnom sektoru, dok je u realnom izuzetak. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović nedavno je rekao da je dobro što su resorna ministarstva potpisala kolektivne ugovore u zdravstvu, obrazovanju, upravi, ali da nije dobro što nijedan nije potpisan u realnom sektoru.



Po njegovim rečima, razlog je izuzetno loša organizacija poslodavačkih udruženja i njihova nespremnost da potpisuju kolektivne ugovore. Ipak, Orbović je naglasio da je na nedavnom sastanku Socijalno-ekonomskog saveta dogovoreno da u poslodavačkim organizacijama u narednih 15 dana počnu pregovori o potpisivanju kolektivnih ugovora, koji će doprineti boljoj organizaciji u svim sektorima privrede.



Predsednik SSS-a Vojvodine Goran Milić ističe da postojanje kolektivnog ugovora znači uređene odnose između poslodavaca i zaposlenih te da oni koji su protiv toga, u suštini, ne žele uređene odnose.

– Javni sektor uglavnom ima potpisane kolektivne ugovore, do kojih se stiglo posle dugih pregovora i veoma često štrajkova, a stanje u realnom sektoru pokazuje sve nedostatke Zakona o radu na koje smo ukazivali – da su odredbe uglavnom na strani poslodavca – kaže Milić. – Sindikati su insistirali na tome da deo zakona bude i prošireno dejstvo kolektivnog ugovora jer se na taj način obezbeđuje minimum prava radnika.



Prošireno dejstvo kolektivnog ugovora, kaže Milić, jeste deo novog zakona, ali je veoma diskutabilna njegova primena. Naime, da bi se primenjivao, potrebno je da je od ukupnog broja onih koji se bave određenom delatnošću, među članovima poslodavačkih udruženja njih 50 posto i tek onda se prošireno dejstvo kolektivnog ugovora aktivira za celu branšu. To je, ukazuje Milić, u Srbiji nemoguće jer je svega oko pet odsto ukupnog broja privrednika u nekoj branši član neke unije poslodavaca.



– U razvijenim zemljama prošireno dejstvo nije potrebno jer potpisano važi za sve poslodavce u određenom udruženju, a to su gotovo svi koji se nekim poslom bave, dok je u zemljama poput naše, gde je procenat članstva u poslodavačkim organizacijama mali, važno da bude deo zakonske regulative. Nelogično je da, ukoliko se potpiše kolektivni ugovor, to obavezuje samo malu grupu – članove nekog poslodavačkog udruženja, ali ne i sve koji se tom delatnošću bave, a time potpisnici sebe dovode u neravnopravan položaj jer nije ista konkurentnost, odnosno uslovi poslovanja nisu isti za sve. Zbog toga je potrebno da poslodavačka udruženja budu pravi reprezenti određene delatnosti ili da se primenjuje prošireno dejstvo kolektivonog ugovora – kaže Milić.

 

D. Mlađenović

Ideja o posebnom aktu za zaposlene u Vojvodini



Opšti kolektivni ugovor je dokument na nivou Srbije, a njime se propisuju prava i obaveze poslodavca i zaposlenih, pa i radno vreme, zarade, zaštita na radu... Prošle godine, kaže Goran Milić, na sednici Socijalno-ekonomskog saveta Vojvodine reprezentativni sindikati dobili su saglasnost da se napravi poseban kolektivni ugovor za Vojvodinu. Međutim, do toga nije došlo, odnosno sve je stalo s novim Zakonom o radu.