Dve trećine srpske privrede preživljava na kredit
Čak 60 odsto od te sume duguje privreda ,odnosno svako treće preduzeće nije u stanju da vrati kredit. Za tridesetak dana Vlada i Narodna banka Srbije će predstaviti strategiju za reševanje ovog problema. Odnosno, predložiće konkretne mere koje treba da pomognu građanima i privredi da izmire obaveze. Pozitivni efekti tog paketa osetiće se početkom naredne godine. Reševanje problema kredita koji se ne vraćaju,stručno NPL, je i deo sporazuma koji naša zemlja ima sa MMF-om.
O tome kakve mere možemo očekivati ekonomski stručnjak Saša Đogović kaže:
- Nadležni bi trebali da ukinu brojne parafiskalne namete koji opterećuju poslovanje privrede. Pored te mere moguće je i smanjenje poreza i doprinosa na plate. Na taj način privredi bi se obezbedila dodatna likvidnost. Ne može sve da se reši vladinim paketima i merama. Dobar deo posla mora da uradi i sama privreda. Ako je već kupovna moć kod nas mala i to stvara probleme u poslovanju menayeri kompanija bi morali da potraže nova tržišta u okruženju i dalje- kaže on.
Đogović objašnjava da bi krediti kod nas trebali da se koriste za razvoj kompanija. A sada se ulažu u krpljenje rupa i održavanje likvidnsti. Dobar deo tog NPL korpusa delili su se partokratski preko državnih banka bez stručnog sagledavanja stanja. To je išlo preko državnih banaka poput Razvojne banke Vojvodine, Agrobanke, Privredne banke Beograd ili Univerzal banke. Baš takvi krediti koje su te kuće odobravale i dovelo je do gašenja pomenutih banaka. One su otišle u istoriju a nenaplativi zajumovi su ostali.
On naglašava da je jako dobro što Ministrastvo privrede traži rešenje za preduzeća koja loše posluju jer nema nikavog smisla kreditirati one za koje je već unapred poznati da će teško ili gotovo nikako izmiriti preuzete obaveze.Podaci govore da je tri četvrtine preduzeća u Srbiji uzelo zajmove ne da bi investirali već da bi smanjili gubitke i dugovanja.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Milojko Arsić smatra da u državnoj kasi i nema mnogo prostora za pomoć bankarskim dužnicima. Rešenje bi moglo da se taži u ustupanju tih zajmova durgim preduzećima ili invesitcionim bankama. Izvesno je da će tada krediti biti ustupljeni za 50-60 odsto vrednosti. Ali i to je bolje od sadašnjeg stanja.
- Vlasnici preduzeća koja su prezadužena ne bi trebali samo da stoje i čekaju da neko reši probleme njihovih dugova. Oni bi mogli da imaju mnogo aktivniji pristup. Ako već ne mogu da plate dugovanja treba da razmisle o prodaji dela prduzeća. To se radi tako što se nađe partner ili se kompanija pojavi na berzi. Sve to treba učiniti blagovrmeno pre nego što preduzeće zapadne u teškoće odnosno dođe do toga da ne može da vraća zajam.
Arsić nagalašava da i naši propisi o ustupanju potraživanja trba da budu jasniji a tumačenja ujednačena. Deo propisa morao bi da se doradi i dopuniti. Danas poverioci ,uključujući tu i banke samo mogu da gledaju kako dužnik raspordaje imovinu, a njima ne vraća zajam. Zakonska zaštita poverilaca morala bi da bude neuporedivo efikasnija nego sada.
D. Vujošević
Građanima sledi bankrot
Stanovništvo je kod nas neuporedivo bolji dužnik od privrede. Na kredite koje građani ne vraćaju ide 40 odsto NPL. Odnosno za ratu duže od 60 dana duguje svaki desti građanin koji je uzeo kredit. Njihovi NPL takože treba da se reše. Sa te strane situacija je mnogo jasnija, jer imamo na koga da se ugledamo. Sledi donošenje zakona o ličnom bankrotu. To znači da će svaki pojedinac koji banktrotira dobiti ličnog stečajnog upravnika koji će mu odrediti kako da vodi finansije sve do ozdrvaljenja. O detanjima kada se pojavi bar naš nacrt zakona.