Za finansijsku autonomiju Vojvodine u ustavnom okviru
– Stanje u Vojvodini po pitanju finansiranja je, čini se, u srazmeri s opštim privrednim i fiskalnim stanjem u regionu i Republici Srbiji – kaže za „Dnevnik” predsednik „Treće Srbije” Miroslav Parović.
– Drama, koju u vezi s finansiranjem Pokrajine već izvesno vreme ispoljava pokrajinska administracija, jeste samo nemušt odgovor na kriminalne afere, koje će, pre ili kasnije, dobiti sudski epilog.
Zbog čega zakon o finansiranju pokrajine do danas nije usvojen i ko je za to odgovoran?
– Propisi o finansiranju moraju da prate propise o nadležnostima i delokrugu rada pokrajinskih organa. Budući da birokratizovni aparat iz Banovine još od 2001. godine pojedinim propisima stvara pravnu nesigurnost na polju nadležnosti, a što je vrhunac imalo u tragikomičnom Statutu iz 2009. godine, potpuno je jasno da odgovornost leži u strankama i ljudima koji čak 15 godina u kontinuitetu vrše pokrajinsku vlast.
Šta očekujete od razgovora o novom zakonu o finansiranju?
– Malo toga.
Za kakav model finansiranja pokrajine se zalažete kao stranka?
– Modeliranje finansiranja Pokrajine podrazumeva da se pre svega okončaju svi postupci koji se s tim u vezi, ili u vezi s nadležnošću pojedinih institucija, vode kod Ustavnog suda, te da se nakon toga, u skladu s Ustavom i utvrđenim pravnim shvatanjima, pođe od osnovne pretpostavke: AP Vojvodina je autonomna pokrajina. Nije država, niti će to biti. Nakon potvrde te nesporne činjenice, potrebno je sasvim jednostavno prebrojati utvrđene nadležnosti te primeniti navedena pravna shvatanja. Nakon toga, sve dalje je čista tehnika opredeljivanja Ustavom garantovane norme.
Šta je prag ispod kojeg „Treća Srbija” neće ići u tim pregovorima?
– Ne postoji minimum niti maksimum u utvrđivanju i implementaciji modela finansiranja bilo kojeg subjekta javnog prava, pa tako ni APV. Oni koji se trude da u fiskalnoj preraspodeli, koja treba da bude zasnovana na Ustavu, i pravnim stavovima Ustavnog suda, vide priliku za politiziranje, jesu najobičniji amateri.
Da li je za uređivanje pitanja finansiranja potrebna i promena Ustava Srbije ili je dovoljan zakon koji će to jasno propisati?
– Potrebna je elementarna pismenost da bi se pročitao član 184 Ustava Republike Srbije, a najmanje srednja škola da bi se mogao protumačiti. Dakle, pravo na takozvanu finansijsku autono-
miju, kako ju je naslovio ustavopisac, jeste već definisano, a menjati Ustav da bi se precizirala terminologija, bilo bi neslavni srpski prvenac svetske ustavne prakse. Suštinski, najprecizniji odgovor na sva postavljena pitanja biće dat na narednim pokrajinskim izborima.
A. Savanović