Evropsko selo roda usred Banata

zaštitu i proučavanje ptica Srbije, a prethodnih deset godina ovu titulu dobijala su naselja u Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Makedoniji.

Taraš je selo na zrenjaninskom području sa jednim od najvećih staništa belih roda u Potisju. U selu ima 40 aktivnih gnezda, uz još sedam u susednom vikend naselju „Babatovo“. Gotovo na svakom taraškom električnom stubu nalazi se aktivno gnezdo, a jedna od atrakcija sela je i „Ulica roda“. Prvi put je organizovana i manifestacija „Dan taraških roda“. Takođe, udruženje „Lokalni ekološko - edukativni izazov“ je, u saradnji sa Mesnom zajednicom i lokalnim udruženjem ekologa i ribolovaca, postavilo sedam novih platformi za gnezda. Tom prilikom je zvanično i objavljeno da je Taraš podneo kandidaturu za titulu Evropskog sela roda.

– Ovo priznanje, odnosno status koji smo zavredili, predstavlja ulaznicu u Evropu. Proglašenjem Taraša za Evropsko selo roda postali smo vidljivi evropskim fondacijama koje ulažu u zaštitu prirode, posebnih vrsta biljaka i životinja – veli za „Dnevnik“ Aleksandra Marovac Cucić, članica Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i članica Upravnog odbora lokalnog udruženja ekologa i ribolovaca „Rogozara“ iz Taraša.

Ona podvlači da je bela roda ugrožena vrsta i da to što je u pojedinim srednjobanatskim mestima ima mnogo, ne bi trebalo da nas zavara.

– Na nama je da ubuduće iskoristimo ulaznicu koju smo dobili i da se konkretnim projektima obratimo evropskim fondovima koji nam mogu pomoći da povećamo stepen zaštite, kako belih roda, tako i uopšteno životne sredine. Sve to za sobom može povući razvoj seoskog turizma, starih zanata, stočarstva, što svakako donosi solidnu finansijsku dobit meštanima Taraša – objašnjava Aleksandra Marovac Cucić.

Pozamašnim brojem roda hvale se i meštani Belog Blata. Smešteno na obodu Carske bare, na 25 kilometara od Zrenjanina, u okruženju vodotokova Begeja, Tise i trščanih ritova, ovo selo, u kojem živi nešto više od 1.000 duša, baš tim pticama u čast, pre nekoliko leta, počelo je i da organizuje „Dan roda“. Manifestacija koja je za kratko vreme postala jedan od zaštitnih znakova ovog pitomog i po mnogo čemu specifičnog seoceta, organizuje se i u slavu života i rađanja, i tu je da nas sve podseti na evoluciju i njen prirodni tok u kome je – roditeljstvo važno. Jer, rode su simbol svega toga. „Dan roda“ obeležava se u martu, kad ove drage ptice ponovo pristižu na banatsko podneblje.

– Bez njih bi i Belo Blato bilo drugačije. Plemenitost, odanost, materinstvo, radinost, upornost, elegancija, dostojanstvo, skromnost... Sve ovo, kada bismo mogli u jednoj reči sublimirati, stvarno osećamo kada pomislimo na naše rode – kazuje za „Dnevnik“ Milan Nedeljkov, direktor ovdašnje osnovne škole „Bratstvo jedinstvo“ i svojevrsni društveni hroničar sela.

Ornitolozi objašnjavaju da su razlozi za ovako brojnu koloniju roda odlični uslovi za ishranu na slatinskim i stepskim livadama u okolnom Specijalnom rezervatu prirode “Okanj bara”, ali i u brojnim forlandima i mrtvajama Tise. Ornitolozi, posebno iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i iz udruženja “Lokalni ekološko - edukativni izazov”, takođe, svih ovih godina trudili su se da rodama u Tarašu obezbede sigurna mesta za gnežđenje, budući da se najveći broj parova gnezdi na električnim stubovima.

Ta akcija je, uz pomoć Elektrovojvodine, počela još 2005. i podrazumevala je postavljanje platformi na dalekovodima, konstruisanih tako da izdignu gnezda pola metra iznad niskonaponskih vodova. Time se sprečava prespajanje žica građom gnezda, što može dovesti do havarije u elektro - energetskom sistemu u vlažnom periodu godine, ali često i do stradanja roda.

Željko Balaban

Foto: Miodrag Grubački