Европско село рода усред Баната

Житељи Тараша памтиће 2015. по томе што је немачка Фондација за заштиту природе „ЕуроНатур“ њихово место прогласила за Европско село рода. Кандидатуру је поднело Друштво за

заштиту и проучавање птица Србије, а претходних десет година ову титулу добијала су насеља у Хрватској, Мађарској, Румунији и Македонији.

Тараш је село на зрењанинском подручју са једним од највећих станишта белих рода у Потисју. У селу има 40 активних гнезда, уз још седам у суседном викенд насељу „Бабатово“. Готово на сваком тарашком електричном стубу налази се активно гнездо, а једна од атракција села је и „Улица рода“. Први пут је организована и манифестација „Дан тарашких рода“. Такође, удружење „Локални еколошко - едукативни изазов“ је, у сарадњи са Месном заједницом и локалним удружењем еколога и риболоваца, поставило седам нових платформи за гнезда. Том приликом је званично и објављено да је Тараш поднео кандидатуру за титулу Европског села рода.

– Ово признање, односно статус који смо завредили, представља улазницу у Европу. Проглашењем Тараша за Европско село рода постали смо видљиви европским фондацијама које улажу у заштиту природе, посебних врста биљака и животиња – вели за „Дневник“ Александра Маровац Цуцић, чланица Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и чланица Управног одбора локалног удружења еколога и риболоваца „Рогозара“ из Тараша.

Она подвлачи да је бела рода угрожена врста и да то што је у појединим средњобанатским местима има много, не би требало да нас завара.

– На нама је да убудуће искористимо улазницу коју смо добили и да се конкретним пројектима обратимо европским фондовима који нам могу помоћи да повећамо степен заштите, како белих рода, тако и уопштено животне средине. Све то за собом може повући развој сеоског туризма, старих заната, сточарства, што свакако доноси солидну финансијску добит мештанима Тараша – објашњава Александра Маровац Цуцић.

Позамашним бројем рода хвале се и мештани Белог Блата. Смештено на ободу Царске баре, на 25 километара од Зрењанина, у окружењу водотокова Бегеја, Тисе и тршчаних ритова, ово село, у којем живи нешто више од 1.000 душа, баш тим птицама у част, пре неколико лета, почело је и да организује „Дан рода“. Манифестација која је за кратко време постала један од заштитних знакова овог питомог и по много чему специфичног сеоцета, организује се и у славу живота и рађања, и ту је да нас све подсети на еволуцију и њен природни ток у коме је – родитељство важно. Јер, роде су симбол свега тога. „Дан рода“ обележава се у марту, кад ове драге птице поново пристижу на банатско поднебље.

– Без њих би и Бело Блато било другачије. Племенитост, оданост, материнство, радиност, упорност, елеганција, достојанство, скромност... Све ово, када бисмо могли у једној речи сублимирати, стварно осећамо када помислимо на наше роде – казује за „Дневник“ Милан Недељков, директор овдашње основне школе „Братство јединство“ и својеврсни друштвени хроничар села.

Орнитолози објашњавају да су разлози за овако бројну колонију рода одлични услови за исхрану на слатинским и степским ливадама у околном Специјалном резервату природе “Окањ бара”, али и у бројним форландима и мртвајама Тисе. Орнитолози, посебно из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и из удружења “Локални еколошко - едукативни изазов”, такође, свих ових година трудили су се да родама у Тарашу обезбеде сигурна места за гнежђење, будући да се највећи број парова гнезди на електричним стубовима.

Та акција је, уз помоћ Електровојводине, почела још 2005. и подразумевала је постављање платформи на далеководима, конструисаних тако да издигну гнезда пола метра изнад нисконапонских водова. Тиме се спречава преспајање жица грађом гнезда, што може довести до хаварије у електро - енергетском систему у влажном периоду године, али често и до страдања рода.

Жељко Балабан

Фото: Миодраг Грубачки

EUR/RSD 118.0933
Најновије вести