заштиту и проучавање птица Србије, а претходних десет година ову титулу добијала су насеља у Хрватској, Мађарској, Румунији и Македонији.
Тараш је село на зрењанинском подручју са једним од највећих станишта белих рода у Потисју. У селу има 40 активних гнезда, уз још седам у суседном викенд насељу „Бабатово“. Готово на сваком тарашком електричном стубу налази се активно гнездо, а једна од атракција села је и „Улица рода“. Први пут је организована и манифестација „Дан тарашких рода“. Такође, удружење „Локални еколошко - едукативни изазов“ је, у сарадњи са Месном заједницом и локалним удружењем еколога и риболоваца, поставило седам нових платформи за гнезда. Том приликом је званично и објављено да је Тараш поднео кандидатуру за титулу Европског села рода.
– Ово признање, односно статус који смо завредили, представља улазницу у Европу. Проглашењем Тараша за Европско село рода постали смо видљиви европским фондацијама које улажу у заштиту природе, посебних врста биљака и животиња – вели за „Дневник“ Александра Маровац Цуцић, чланица Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и чланица Управног одбора локалног удружења еколога и риболоваца „Рогозара“ из Тараша.
Она подвлачи да је бела рода угрожена врста и да то што је у појединим средњобанатским местима има много, не би требало да нас завара.
– На нама је да убудуће искористимо улазницу коју смо добили и да се конкретним пројектима обратимо европским фондовима који нам могу помоћи да повећамо степен заштите, како белих рода, тако и уопштено животне средине. Све то за собом може повући развој сеоског туризма, старих заната, сточарства, што свакако доноси солидну финансијску добит мештанима Тараша – објашњава Александра Маровац Цуцић.
Позамашним бројем рода хвале се и мештани Белог Блата. Смештено на ободу Царске баре, на 25 километара од Зрењанина, у окружењу водотокова Бегеја, Тисе и тршчаних ритова, ово село, у којем живи нешто више од 1.000 душа, баш тим птицама у част, пре неколико лета, почело је и да организује „Дан рода“. Манифестација која је за кратко време постала један од заштитних знакова овог питомог и по много чему специфичног сеоцета, организује се и у славу живота и рађања, и ту је да нас све подсети на еволуцију и њен природни ток у коме је – родитељство важно. Јер, роде су симбол свега тога. „Дан рода“ обележава се у марту, кад ове драге птице поново пристижу на банатско поднебље.
– Без њих би и Бело Блато било другачије. Племенитост, оданост, материнство, радиност, упорност, елеганција, достојанство, скромност... Све ово, када бисмо могли у једној речи сублимирати, стварно осећамо када помислимо на наше роде – казује за „Дневник“ Милан Недељков, директор овдашње основне школе „Братство јединство“ и својеврсни друштвени хроничар села.
Орнитолози објашњавају да су разлози за овако бројну колонију рода одлични услови за исхрану на слатинским и степским ливадама у околном Специјалном резервату природе “Окањ бара”, али и у бројним форландима и мртвајама Тисе. Орнитолози, посебно из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и из удружења “Локални еколошко - едукативни изазов”, такође, свих ових година трудили су се да родама у Тарашу обезбеде сигурна места за гнежђење, будући да се највећи број парова гнезди на електричним стубовима.
Та акција је, уз помоћ Електровојводине, почела још 2005. и подразумевала је постављање платформи на далеководима, конструисаних тако да издигну гнезда пола метра изнад нисконапонских водова. Тиме се спречава преспајање жица грађом гнезда, што може довести до хаварије у електро - енергетском систему у влажном периоду године, али често и до страдања рода.
Жељко Балабан
Фото: Миодраг Грубачки
