Tesla je voleo Katarinu i mnoge žene

 nosio je najmodernije cipele od prevrnute kože - kaže u razgovoru za „Dnevnik“ Ana Atanasković, autorka romana „Moja ljubav Nikola Tesla“. Ova profesorka engleskog jezika u beogradskoj elitnoj školi „Nikola Tesla“ zarad pisanja knjige istraživala je po bibliotekama Amerike i javnosti razotkrila život ovog naučnika iz drugog ugla, a posebno njegov odnos sa ženom koju je najviše voleo. Reč je o Katarini Mekmehon Džonson (1856-1924), supruzi Roberta Andervuda Džonsona, pisca, novinara i diplomate, ali i Teslinog najboljeg prijatelja.



– Prezadovoljna sam reakcijom ljudi i iz naučnog sveta. Najčešća rečenica je: „E, nisam znao da je Tesla bio i ovakav“. O svemu o čemu sam pisala premalo se znalo i pričalo, jer je trebalo da se izrazi imiy Tesle kao čudnog i povučenog sveca. Ustvari, može se reći da je takav bio u poslednjoj trećini svog života - kaže profesorka Atanasković.



Na ideju da se baci na istraživanje i da napiše ovu knjigu, došla je sećajući se detinjstva, momenta kad je njen tata čitao Galaksiju, i članka „Tesla i žene“, koji je iz tog časopisa upamtila.– U tom listu se pisalo samo zvanično, retko o bilo kom drugom aspektu života nekog velikana. Ipak, jednom je na strani i po, onako stidljivo, objavljen taj članak. Na fotografiji je bila Katarina Džonson, žena koja ga je najviše volela. Krenula sam u Ameriku da istražim da li je to tačno - priča Ana Atanasković.



Otputovala je individualno, kako kaže, avanturistički i o svom trošku, a na poziv jednog čoveka našeg porekla, kog je upoznala pošto je napisala knjigu „Jelena Anžujska“. Na konferenciji u organizaciji Fondacije Nikole Tesle držala je predavanje o naučniku i njegovim ženama, a onda sve vreme provodila po bibliotekama Njujorka, Filadelfije i Vašingtona. Pročitala je pregršt materijala, silnu digitalizovanu štampu, od dnevnih novina do ženskih časopisa, gde je dosta toga pisalo o ženi koja je volela srpskog genija. Najviše u dokumentaciji iz fondacije Katarininog muža, koju baštine biblioteke.



– Od toga kakve je ta crvenokosa buntovnica šešire volela da nosi, do toga u kakve je restorane volela da izlazi sa Teslom. Ona nije bila poznata, uvek u senci svoga supruga, ali je sudeći po svemu, bila kontroverzna ličnost. Večito rastrzana između braka i poštovanja prema mužu i strastvenoj ljubavi prema Tesli - priča  Ana Atanasković.



Naša sagovornica ističe da su je u Americi oduševljeno dočekali, jer obožavaju istraživače. Bili su vrlo otvoreni, donosili su joj čak i originalan dnevnik Roberta Andervuda Džonsona.

– Ipak, nisam saznala kada je Katarina rođena, pošto je očito krila godine, jer u tri dokumenta ima različite datume rođenja. Najintrigantnije mi je bilo saznanje da je Teslu zaista mnogo volela. Poznato je da se i ranije pričalo o ljubavnom trouglu Tesla – Katarina – Džonson, ali ja nisam htela da prelazim preko Teslinih reči, da je zarad nauke odustao od žena, pa sam stoga puno pisala o Katarini.



Ona je sa svojim suprugom vodila širok društveni život, u njihov dom je dolazio sami krem, od predsednika Ruzvelta do operskih pevačica, a ipak je bila usamljena. Tražila je samo Teslu. Mislim da je mladi Tesla i u periodu boravka u Mariboru, posle studija, imao i emotivne i telesne kontakte sa ženama. I ono što je još interesantnije, dokazala sam da, ako bi Tesla odlučio da živi „običnim“ životom, da bi izabranica njegovog srca bila upravo Katarina – kaže Ana Atanasković.



Slavni naučnik je u svojim raznim stanjima znao da usred noći upadne u kuću Džonsonovih, a kako otkriva autorka u svom romanu voleo je i da čita bajke i pesmice njihovoj deci.

– I Katarina je znala da u sitne sate iznenadi Teslu. Slala je svoje glasnike da mu nose poruke. Nekad bi poručila: „Vi ste okrutni“, „Vi ste grozni, nikoga sem sebe ne volite“, „Vi imate hladno srce“, a nekad mu je na suptilan način izjavljivala ljubav. Dakle, imala je razne faze, od inicijative, preko brige za njega do povlačenja - priča Atanaskovićeva.



Dok je Katarina živela u Rimu, gde joj je muž bio ambasador, posetila je Beograd samo zbog Tesle. Naučniku je u Ameriku poslala razglednicu u kojoj je napisala da je posetila glavni grad Srbije. Katarina i Tesla su se upoznali krajem 1893. godine, što je promenilo njen dotadašnji svet.

– Od tada ona voli, pati, žudi, koketira, smišlja i traži. Ali, ipak prvi put živi punim plućima, bez obzira na činjenicu da je čovek koga voli podredio svoj život nauci. Ono što je zajedničko za Teslu i Katarinu, jeste da su išli za svojim strastima, ali da je on njoj bio zid, koji nije mogla da prevaziđe. Pratila je čitav njegov rad, ali nije samo ona bila zainteresovana za Teslinu ljubav.



Bilo je tu niz ozbiljnih žena, od Morganove ćerke, preko Sare Bernar do plejade bogatašica, umetnica, novinarki. Tesla je zaista bio privlačan čovek, visok, zgodan, moćan, popularan – priča Ana Atanasković.

Ona podseća da je Tesla u časopisu "Vek", koji je Andervud uređivao objavio pesme Jovana Jovanovića Zmaja, koje je preveo na engleski, a koje je čitao njihovoj deci. Katarina Mekmehon Džonson umrla je 1924. godine i prema tvrdnji spisateljice Ane Atanasković, poslednja poruka te žene bila je vezana za Nikolu Teslu.



Vladimir Đuričić

Pozer među munjama



Analizirajući Teslinu ličnost, Ana Atanasković je shvatila da je naučnik bio i dobar marketinški stručnjak. „Tačno je znao kako i za koje novine da se fotografiše, pozira, da okrene profil itd. Kao mala sam bila zadivljena onom fotografijom na kojoj sedi u Kolorado Springsu sa puno munja. Te munje su kasnije ustvari dodate. Dakle, slika je bila dorađena. Sve po njegovoj zamisli”, kaže spisateljica.