носио је најмодерније ципеле од преврнуте коже - каже у разговору за „Дневник“ Ана Атанасковић, ауторка романа „Моја љубав Никола Тесла“. Ова професорка енглеског језика у београдској елитној школи „Никола Тесла“ зарад писања књиге истраживала је по библиотекама Америке и јавности разоткрила живот овог научника из другог угла, а посебно његов однос са женом коју је највише волео. Реч је о Катарини Мекмехон Џонсон (1856-1924), супрузи Роберта Андервуда Џонсона, писца, новинара и дипломате, али и Теслиног најбољег пријатеља.
– Презадовољна сам реакцијом људи и из научног света. Најчешћа реченица је: „Е, нисам знао да је Тесла био и овакав“. О свему о чему сам писала премало се знало и причало, јер је требало да се изрази имиy Тесле као чудног и повученог свеца. Уствари, може се рећи да је такав био у последњој трећини свог живота - каже професорка Атанасковић.
На идеју да се баци на истраживање и да напише ову књигу, дошла је сећајући се детињства, момента кад је њен тата читао Галаксију, и чланка „Тесла и жене“, који је из тог часописа упамтила.– У том листу се писало само званично, ретко о било ком другом аспекту живота неког великана. Ипак, једном је на страни и по, онако стидљиво, објављен тај чланак. На фотографији је била Катарина Џонсон, жена која га је највише волела. Кренула сам у Америку да истражим да ли је то тачно - прича Ана Атанасковић.
Отпутовала је индивидуално, како каже, авантуристички и о свом трошку, а на позив једног човека нашег порекла, ког је упознала пошто је написала књигу „Јелена Анжујска“. На конференцији у организацији Фондације Николе Тесле држала је предавање о научнику и његовим женама, а онда све време проводила по библиотекама Њујорка, Филаделфије и Вашингтона. Прочитала је прегршт материјала, силну дигитализовану штампу, од дневних новина до женских часописа, где је доста тога писало о жени која је волела српског генија. Највише у документацији из фондације Катарининог мужа, коју баштине библиотеке.
– Од тога какве је та црвенокоса бунтовница шешире волела да носи, до тога у какве је ресторане волела да излази са Теслом. Она није била позната, увек у сенци свога супруга, али је судећи по свему, била контроверзна личност. Вечито растрзана између брака и поштовања према мужу и страственој љубави према Тесли - прича Ана Атанасковић.
Наша саговорница истиче да су је у Америци одушевљено дочекали, јер обожавају истраживаче. Били су врло отворени, доносили су јој чак и оригиналан дневник Роберта Андервуда Џонсона.
– Ипак, нисам сазнала када је Катарина рођена, пошто је очито крила године, јер у три документа има различите датуме рођења. Најинтригантније ми је било сазнање да је Теслу заиста много волела. Познато је да се и раније причало о љубавном троуглу Тесла – Катарина – Џонсон, али ја нисам хтела да прелазим преко Теслиних речи, да је зарад науке одустао од жена, па сам стога пуно писала о Катарини.
Она је са својим супругом водила широк друштвени живот, у њихов дом је долазио сами крем, од председника Рузвелта до оперских певачица, а ипак је била усамљена. Тражила је само Теслу. Мислим да је млади Тесла и у периоду боравка у Марибору, после студија, имао и емотивне и телесне контакте са женама. И оно што је још интересантније, доказала сам да, ако би Тесла одлучио да живи „обичним“ животом, да би изабраница његовог срца била управо Катарина – каже Ана Атанасковић.
Славни научник је у својим разним стањима знао да усред ноћи упадне у кућу Џонсонових, а како открива ауторка у свом роману волео је и да чита бајке и песмице њиховој деци.
– И Катарина је знала да у ситне сате изненади Теслу. Слала је своје гласнике да му носе поруке. Некад би поручила: „Ви сте окрутни“, „Ви сте грозни, никога сем себе не волите“, „Ви имате хладно срце“, а некад му је на суптилан начин изјављивала љубав. Дакле, имала је разне фазе, од иницијативе, преко бриге за њега до повлачења - прича Атанасковићева.
Док је Катарина живела у Риму, где јој је муж био амбасадор, посетила је Београд само због Тесле. Научнику је у Америку послала разгледницу у којој је написала да је посетила главни град Србије. Катарина и Тесла су се упознали крајем 1893. године, што је променило њен дотадашњи свет.
– Од тада она воли, пати, жуди, кокетира, смишља и тражи. Али, ипак први пут живи пуним плућима, без обзира на чињеницу да је човек кога воли подредио свој живот науци. Оно што је заједничко за Теслу и Катарину, јесте да су ишли за својим страстима, али да је он њој био зид, који није могла да превазиђе. Пратила је читав његов рад, али није само она била заинтересована за Теслину љубав.
Било је ту низ озбиљних жена, од Морганове ћерке, преко Саре Бернар до плејаде богаташица, уметница, новинарки. Тесла је заиста био привлачан човек, висок, згодан, моћан, популаран – прича Ана Атанасковић.
Она подсећа да је Тесла у часопису "Век", који је Андервуд уређивао објавио песме Јована Јовановића Змаја, које је превео на енглески, а које је читао њиховој деци. Катарина Мекмехон Џонсон умрла је 1924. године и према тврдњи списатељице Ане Атанасковић, последња порука те жене била је везана за Николу Теслу.
Владимир Ђуричић
Позер међу муњама
Анализирајући Теслину личност, Ана Атанасковић је схватила да је научник био и добар маркетиншки стручњак. „Тачно је знао како и за које новине да се фотографише, позира, да окрене профил итд. Као мала сам била задивљена оном фотографијом на којој седи у Колорадо Спрингсу са пуно муња. Те муње су касније уствари додате. Дакле, слика је била дорађена. Све по његовој замисли”, каже списатељица.
