U pekari plata 22.000 dinara, 25.000 na pumpi....

 a nekih nema uopšte, pa se neretko dešava da neko na posao čeka godinama, recimo gimnazijalci ili ekonomski tehničari, dok oni koji su izabrali neku elektro ili računarsku struku, mnogo lakše nalaze posao.



Takođe, mnogo je i nekvalifikovane radne snage, kao i starijih od 45 godina, koji su radili u fabrikama koje više ne postoje i čije struke i iskustvo nikom nisu potrebni. I budući da je ponuda radne snage daleko veća nego ponuda radnih mesta, poslodavci imaju priliku da odbaru najbolje kandidate, bez obizra o kojem je radnom mestu reč, i da istovremeno pored njih postave vrlo jednostavan uslov - uzmi ili ostavi.



I kako stoje stvari, neki uzmu , a neki ostave. U najgoroj poziicji su oni koji najmanje mogu da biraju - a to su uglavnom oni bez kvalifikacija ili sa sredsnjom stručnom spremom. Potom slede oni kojima koji su u tranziciji i restrutkrutranju privrede ostali bez radnog mesta, već na kraju četvrte decenije života, a neki su već i u petoj, i još imaju decu na školovanju pa nisu u prilici da odbiju ponduđeni posao, čak i ako je ispod stručnosti koju poseduju.



Ne treba ni govoriti da poslodavci želi da imaju dobrog, vrednog i pouzdanog radnika koji zna da radi. Ipak, malo koji poslodavac je spreman da za mesec dana rada u butiku, pekari, različitim vrstama prodavnicama ili proizvodnji na traci izdvoji više od zagarantovane zarade - 121 dinar po satu, odnosno oko 22.000 dinara.



- Već nekoliko meseci radim u pekari, zarada mi je oko 22.000 dinara, plus troškovi prevoza - kaže jedna pedesetogodišnja žena. - To mi je što mi je, posao je težak, u smenama  - jako rano i do kasno uveče, ali nemam nekog izbora. Pre ovog posla radila sam na pijaci, za gazdu, i to je takođe veoma težak posao, pokušala sam da nađem nešto bolje bar kad je radno vreme u pitanju, jer su plate manje više slične svugde, ali niko ne želi da zaposli ženu u mojim godinama. 



Po rečima jedne tridesetogodišnje devojke, nemogućnost da se zaposli u struci i potreba da radi, jer je podstanar, primoralo je da prihvati ponuđeno. Promenila je nekoliko poslova i svi su bili u nekoj vrsti trgovine, često je radila prekovremeno, neretko bez slobodnog dana, a  to se nije odrražavalo na visinu zaarde.



- Po zanimanju sam ekonomski tehničar i ne mogu da nađem posao u struci i sada radim na benzinskoj pumpi - kaže naša sagovrnica. - Posao nije posebno težak, ali se radi do kasno, plata nije velika, oko 25.000 dinara i prevoz, ali je, za razliku od nekoliko pređašnjih poslova, okruženje dobro, pa mi je daleko bolje.  Naravno, nadam se da ću pronaći posao u struci.



Iako je radno  mesto teško naći, ima i onih koji su spremni da ga sami napuste jer nisu zadovoljni odnosom poslodavca ili zaradom.

- Radim već nekoliko godina, a promenio sam nekoliko poslova - kaže naš sagovornik, mlad čovek od 27 godina. - Napustio sam fakultet i moram da radim, ne bojim se posla i spreman sam da radim, ali nisam spreman da radim a ne dobijam platu.

Dosadašnja radna mesta bila su različita i lakša i teža, različite su bile plate, a uglavnom sam odlazio kad su primanja počela, bez obzira na kvalitet rada, da se smanjuju i proređuju. Sada radim u štampariji, zadovoljan sam i zaradom, od oko 30.000 dinara i radnim vremenom, a prekovremeni rad se plaća.



D. Mlađenović

 

Poslodavci i radnici



Nije tajna da mlađi ljudi nerado prihvataju teške poslove, gde se radi mnogo i dugo i valja povući, nositi, razmeštati... S druge starne, oni malo stariji bi se prihvatili takvog posla, ali poslodavci traže mlađe ljude. Istovremeno, za neke poslove poslodavci traže iskustvo, ali uglavnom nisu spremni da to iskustvo nagrade nešto većim primanjima. S druge strane mladi ljudi, koji nemaju radno iskustvo, nisu spremni da mesec dana rade za manje od 200 evra, jer kako kažu, te pare mogu da zarade za kraće vreme, a svakako na lakšim poslovima. I tako se, ponekad, sve vrti u krug.