У пекари плата 22.000 динара, 25.000 на пумпи....

 а неких нема уопште, па се неретко дешава да неко на посао чека годинама, рецимо гимназијалци или економски техничари, док они који су изабрали неку електро или рачунарску струку, много лакше налазе посао.



Такође, много је и неквалификоване радне снаге, као и старијих од 45 година, који су радили у фабрикама које више не постоје и чије струке и искуство ником нису потребни. И будући да је понуда радне снаге далеко већа него понуда радних места, послодавци имају прилику да одбару најбоље кандидате, без обизра о којем је радном месту реч, и да истовремено поред њих поставе врло једноставан услов - узми или остави.



И како стоје ствари, неки узму , а неки оставе. У најгорој позиицји су они који најмање могу да бирају - а то су углавном они без квалификација или са средсњом стручном спремом. Потом следе они којима који су у транзицији и реструткрутрању привреде остали без радног места, већ на крају четврте деценије живота, а неки су већ и у петој, и још имају децу на школовању па нису у прилици да одбију пондуђени посао, чак и ако је испод стручности коју поседују.



Не треба ни говорити да послодавци жели да имају доброг, вредног и поузданог радника који зна да ради. Ипак, мало који послодавац је спреман да за месец дана рада у бутику, пекари, различитим врстама продавницама или производњи на траци издвоји више од загарантоване зараде - 121 динар по сату, односно око 22.000 динара.



- Већ неколико месеци радим у пекари, зарада ми је око 22.000 динара, плус трошкови превоза - каже једна педесетогодишња жена. - То ми је што ми је, посао је тежак, у сменама  - јако рано и до касно увече, али немам неког избора. Пре овог посла радила сам на пијаци, за газду, и то је такође веома тежак посао, покушала сам да нађем нешто боље бар кад је радно време у питању, јер су плате мање више сличне свугде, али нико не жели да запосли жену у мојим годинама. 



По речима једне тридесетогодишње девојке, немогућност да се запосли у струци и потреба да ради, јер је подстанар, приморало је да прихвати понуђено. Променила је неколико послова и сви су били у некој врсти трговине, често је радила прековремено, неретко без слободног дана, а  то се није одрражавало на висину заарде.



- По занимању сам економски техничар и не могу да нађем посао у струци и сада радим на бензинској пумпи - каже наша саговрница. - Посао није посебно тежак, али се ради до касно, плата није велика, око 25.000 динара и превоз, али је, за разлику од неколико пређашњих послова, окружење добро, па ми је далеко боље.  Наравно, надам се да ћу пронаћи посао у струци.



Иако је радно  место тешко наћи, има и оних који су спремни да га сами напусте јер нису задовољни односом послодавца или зарадом.

- Радим већ неколико година, а променио сам неколико послова - каже наш саговорник, млад човек од 27 година. - Напустио сам факултет и морам да радим, не бојим се посла и спреман сам да радим, али нисам спреман да радим а не добијам плату.

Досадашња радна места била су различита и лакша и тежа, различите су биле плате, а углавном сам одлазио кад су примања почела, без обзира на квалитет рада, да се смањују и проређују. Сада радим у штампарији, задовољан сам и зарадом, од око 30.000 динара и радним временом, а прековремени рад се плаћа.



Д. Млађеновић

 

Послодавци и радници



Није тајна да млађи људи нерадо прихватају тешке послове, где се ради много и дуго и ваља повући, носити, размештати... С друге старне, они мало старији би се прихватили таквог посла, али послодавци траже млађе људе. Истовремено, за неке послове послодавци траже искуство, али углавном нису спремни да то искуство награде нешто већим примањима. С друге стране млади људи, који немају радно искуство, нису спремни да месец дана раде за мање од 200 евра, јер како кажу, те паре могу да зараде за краће време, а свакако на лакшим пословима. И тако се, понекад, све врти у круг.