СВАКА ТРЕЋА ВРСТА СРБИЈЕ ЖИВИ НА ФРУШКОЈ ГОРИ Планина "огледало" геолошке прошлости и дом бројне флоре и фауне
Фрушка гора је пре око 90 милиона година била острво „заробљено” у Панонском мору, а данас је усамљена војвођанска лепотица планинског типа, и представља „огледало” геолошке прошлости, захваљујући бројним налазиштима богате и специфичне фосилне флоре и фауне.
Ова непроцењива изолована геоморфолошка целина која краси јужни обод Панонске низије и пре стицања титуле Националног парка била је препозната као подручје од изузетног значаја од стране становништва након Другог светског рата, те су, у жељи да сачувају потенцијал једине планине у Војводини, ово подручје прогласили за Народно излетиште 1946. године, да би 1960. понело титулу Националног парка. С обзиром на то да је ово једини Национални парк у Војводини, а уједно је и најстарији у Србији, логично је да се нађе у оквиру „Дневниковог” еколошког пројекта о заштићеним природним добрима које баштинимо у Покрајини.
Суштинска вредност овог подручја је велика разноврсност биодиверзитета, а како је за „Дневник” објаснио биолог у НП „Фрушка гора” Драгиша Савић, ова природна „громада” у равници иде на свега 500 метара надморске висине, али је дом за 1.500 биљних врста.
– Ако узмемо у обзир да у Србији има више од 4.000 врста биљака, значи да свака трећа врста Србије живи баш на Фрушкој гори, а многе од њих су на листи природних реткости. Истакао бих чињеницу да је на овој планини дом нашло чак 30 врста орхидеја. Фрушка гора је у појасу листопадних шума, јер је за живот четинара потребно ипак више од 1.000 метара надморске висине. Само једна врста четинара има овде свој природни хабитат, а то је клека и она не прави шуме, већ се ради о појединачним стаблима. Шуме су углавном дводоминантне до полидоминантне, односно распрострањене су храстово – грабова и буково – липова шума. Карактеристика наших шума за разлику од већег дела Европе , јесте мноштво различитих врста дрвећа, на релативно малом простору. На овој планини расте око 50 дрвенастих врста, чак осам врста храстова, затим граб, јавор, јасен, три врсте липе и слично – каже Савић, додавши да се често помиње да је Фрушка гора место са највећом концентрацијом липе, што јесте тачно, али разлог томе су људске активности у прошлости.
Дрво са Фрушке горе се експлоатише неколико стотина година, а Драгиша каже да је некада шума владала целом Фрушком гором, све до половине Срема и на северу до Дунава.
– Фрушка гора се простире на 130.000 – 140.000 хектара, а Национални парк заузима практично само врхове планине, и под заштитом је око 27.000 хектара. Све је ово некада била непрегледна шума, коју су људи почели да крче досељавањем на ове просторе зарад пољопривредних површина, градње кућа, села, воћњака, винограда. Мало по мало, шума оде, а остали су само врхови, који су на крају циљано и заштићени у форми Националног парка, не би ли се бар то природно богатство највиших делова сачувало. Када погледамо кроз историју, Фрушка гора је практично посечена више пута, а ако се остави простора да се природа сама обнавља, липа много брже расте из корена за разику од осталих врста, јер има јачу изданачку моћ од других дрвенастих врста, те је зато почела да преузима станиште и доминира подручјем – прича наш саговорник.
Поред шумског екосистема, Фрушку гору красе ливаде и степе, станишта која су изузетно вредна за опстанак специфичне врсте флоре и фауне.
– Живи свет се одликује изузетним богатством, што није за чудити, јер је сама позиција Фрушке горе идеална за то. Цела планета је подељена на биогеографска подручја, а код нас у околини имамо их четири, панонско, мезијско, дацијско и илирско. Фрушка гора се налази на четверомеђи та четири биогеографска подручја и свако карактерише специфичан живи свет, а сваки од њих даје свој утицај. Фрушка гора спада у субмедитеран, те има велики број врста које су типично медитеранске. На пример, када људи шетају Националним парком, навикли су да виде кострику. Она је широко распротрањена, али није уобичајена у осталом делу Србије нити уопште у центрлној и северној Европи и иначе је медитеранска врста – каже Драгиша.
Богатство фауне огледа се у 10.000 врста, што звучи много, али биолог Савић каже да то и није тако много. Он каже да ту живи око 60 врста сисара, а неке од значајнијих су текунице и слепо куче као заштићене врсте.
– Такође, присутна је и дивља мачка, док је некада било и вукова, али због прегусте насељености, може да се деси да евентуално само однекле залута. Последњи пример уочен је пре неколико година, када га је наша камера забележила у оквиру ограђеног ловног подручја, пре тога, има бар 20 година – каже Драгиша Савић, додавши да су од сисара на Фрушкој гори забележени куна, јазавац, затим 19 врста слепих мишева и разних других глодара, а има и много шакала.
На простору Националног парка уочено је 220 врста птица. Занимљиво је истаћи велике колоније пчеларица, но ту су и ласте брегунице. Присутне су и 24 врсте водоземаца и гмизаваца, док риба нема, јер нема река. Додуше, Драгиша каже да се овде налази петнаестак вештачких језера, и те акумулације су већином порибљене или се сама природа за то побринула. Већина фауне припада бескичмењацима, а вредно је споменути око 2.000 врста лептира, 350 врста паукова, око 150 врста скакаваца.... Наш саговорник каже да је то само податак који су истражили на терену, док многе групе још нису откривене и истражене, те ту има још и те како посла.
– Велика је популација срна, дивљих свиња, а до пре 20 година, европски јелени су били истребљени са Фрушке горе. Зато смо реализовали пројекат реинтродукције, када смо у ограђени део пустили 37 јединки купљених у Мађарској. Тако смо у протеклих 15 година били богатији за 300 до 400 нових јединки, и део је пуштен у природу, а део је премештен у друге делове Србије. Од недавно имамо и европске бизоне, и они никада неће бити на слободи, а један од разлога је безбедност посетилаца, с обзиром на то да су мужјаци агресивнији за време парења, те су више туристичка атракција – истиче Савић.
Одселили се орлови крсташи
Занимљиво је да у оквиру НП „Фрушка гора” има 30 врста птица грабљивица, а на списку се воде и четири врсте орла: белорепан, кликтавац, крсташ и патујасти орао. Драгиша Савић каже да смо до пре пет година имали два гнезда орла крсташа у Националном парку, али они су се одселили.
– Нико их није отерао, то је тренд међу птицама у последње време, па се тако и крсташи измештају на отворена станишта. Данас имамо 10 до 15 парова, један је близу Дунава, те је могуће да се опет врате. Управо због њих имамо већ 20 година хранилиште, када у зумским месецима односимо лешеве животиња ради зимске прихране и њиховог задржавања, односно преживљавања тог неповољног периода. Након зиме, они сами почну да лове и тада престаје и зимско храњење.
Инвазивне врсте су проблем свуда, па и у овом заштићеном подручју. Биолог се присећа азијске бубамаре која је пре двадесетак година стигла код нас.
– Агресивне су и потискују домаће врсте бубамара, те смо имали пре неколико година експлозију њене популације, али ево сада се полако то стабилизује, што значи да природа то ипак на крају регулише. Амброзију је такође немогуће уклонити – каже наш саговорник.
Што се тиче гљива, генерално је Србија слабо истражена, али Фрушка гора је за разлику од већег дела Србије, одлично истражена, тврди Савић.
– За протеклих 10 и више година, 2.250 врста гљива сам лично регистровао, а сигурно је њихова бројност већа. Енглези су израчунали да, ако помножиш број биљака на датом подручју са бројем пет до седам, добићеш колика је ту њихова бројност – истиче Драгиша.
У оквиру Националног парка, заштита се одвија на три нивоа. Биолог Савић каже да је у првој зони заштите концентрисано пет одсто подручја. У првом степену заштите не сме ништа да се ради, нико не сме да уђе, само уз пратњу и дозволу. Већи део националног парка је други степен, у оквиру ког су дозвољене различите активности.