Iz poštarskih torbi nastao portal

koje su na dnevnom nivou u žiži interosavanja. U moru sličnih internet razmatranja i smatranja, svoju ljubav prema muzici, umetnosti, književnosti u kulturi uopšte dvojica Novosađana - Zoran Popnovakov i Aleksandar Tepić pretočili su u portal „Dotkom“ koji iako se bavi manje komercijalnim temama, iz dana u dan stiče sve veći broj čitalaca.

Tvorci ove stranice su inače po zanimanju poštari, što „celoj priči daje čudan ton“, a rubrika „Tajne poštarske torbe“ jedna je od najčitanijih, jer na tim stranicama dele svoja iskustva - dogodovštine iz terenske službe, neiscrpnog izvora anegdota i događaja koji samo poštarima mogu da se dese. Njih dvojica osim poštarske uniforme, dele i strast prema pisanju, pa je iz njihovog druženja i nastao portal na čijoj naslovnoj stranici  stoji dobrodošli na „Nepolitikin zabavnik“, a na istom mestu (https://dotkomsite.com/) koje je svetlo interneta ugledalo 2015. godine, se kaže „Portal za reanimaciju kulture i...“

Popnovakov poštarsku uniformu nosi više do četvrt veka, dok je Tepićev  staža duplo kraći, ali su ih interesovanja lako i brzo spojila. 

- Postali smo dobri prijatelji i to na porodičnom nivou. Pošto nas spajaju zajedničke vrednosti i interesovanja, Aleksandar je predlagao da pokrenemo blog i tako je krajem 2015. godine nastao „Dotkom“ - objašnjava Zoran Popnovakov.

U startu su odlučili da na njihovom blogu neće biti mesta za politiku pa su  na sajtu glavne rubrike „Nepoznata muzika“, „Nepoznati filmovi“, „Nepoznate knjige“, „Fudbal-najsporednija važna stvar na svetu“, ali i digitalna galerija fotografija.

Za karikature je zadužen kolega poštar Hugo Nemet, nekadašnji karikaturista lista „Dnevnik“ i dobitnik mnogih prestižnih nagrada u oblasti karikature.

Sada njihov sajt raste i po broju autora ali i poseta pa statistike pokazuju da na mesečnom nivou „Dotkom“ ima 19.000 čitalaca.

- Nepolitikin zabavnik „Dotkom“ se polako širi. Ljudi se javljaju sami, jer žele da sarađuju sa nama. ‘Tajne poštanske’ torbe je i dalje naša najpopularnija rubrika, ali ni ostale teme ne zaostaju. Često pišemo o ljudima koji drže svoje male zanatske radnje, ali objavljujemo i recenzije o knjigama i promovišemo mlade bendove. Mislimo da je ljudima dosta šunda. Nažalost, ne plasira im se previše normalnog sadržaja. Planiramo da se registrujemo kao udruženje građana i da se povežemo sa sličnim organizacijama u regionu. Želimo da imamo saradnike iz svih bivših jugoslovenskih republika i trenutno se po tom pitanju dogovaramo sa jednom osobom iz Zagreba - napominje Popnovakov. 

Njegov kolega i po uniformi i po blogu, tridesetosmogodišnji Aleksandar Tepić, završio je Srednju umetničku školu u Novom Sadu, ali za dalje studije na Akademiji umetnosti nije imao novca, pa je karijeru nastavio kao poštar, dok je ljubav prema crtanju ostala kao hobi. 

- Kada sam se sprijateljio sa Zoranom on se stalno žalio da je nezadovoljan u i da mu je dosadno. Nakon što je jedan moj poznanik iz Australije odustao od pravljenja sajta za našu dijasporu, ja sam mu predložio da ću sam napraviti internet platformu kako bi mogao da piše. Tako je nastao Dotkom portal za reanimaciju kulture. Od tada smo nerazdvojni kao mladenci. Ljudi su polako krenuli da nas prate. Neki su nas hvalili, a neki kudili. Bilo je i onih koji su tražili političke teme, ali smo te predloge odbacili. Ako se neka tema slučajno graniči sa politikom, od nje odmah odustajemo. Prate nas od srednjoškolaca do šezdesetogodišnjaka, ali uglavnom iz urbanih sredina jer su nam i teme takve - kaže Tepić.

Aleksandar Savanović

Foto: A. Jovanović

Entuzijazmom protiv šunda

Prema rečima tvoraca „Dotkoma“, zarade od bloga nema i sve se bazira na entuzijazmu i dobroj volji članova ekipe koja se konstatno širi.

- Nedavno smo pisali o jednom talentovanom momku iz Doboja koji crta grafite. Predstavili smo jedan muzički bend iz Zagreba. Čitaoci su bili oduševljeni tim temama. To nam je i cilj, da širimo priče o malim ljudima i da povežemo prostor bivše Jugoslavije u borbi protiv kiča i šunda. Smatramo da je u svim republikama nekadašnje zajedničke države navala nekulture i bezobrazluka. Apolitični smo i anacionalni i smatramo da ima puno ljudi sličnih nama.