Hrvatska izdaje i rasprodaje imovinu srpskih preduzeća

Na hrvatskom spisku je 15 nekretnina, odmarališta i pratećih objekata na primorju Hrvatske, čiji su vlasnici preduzeća iz Srbije i BiH,  a u zakup se daju na 30 godina. Na listi za zakup su nekretine poput bivšeg odmarališta Robnih kuća „Beograd”, „Pionira” Subotica, Hotela „Novi Sad” i druge. Pre dvadesetak dana hrvatsko Ministarstvo državne imovine objavilo je prodaju nekadašnjeg vojnog odmarališta u Baškim Vodama, gde je kao vlasnik u zemljišnim knjigama u Makarskoj upisano Ministarstvo odbrane Srbije, pravni naslednik Ministrstva odbrane SFRJ. Istim pozivom u zakup na tri decenije ponuđena su još četiri objekata čiji je vlasnik Srbija.

U Direkciju za imovinu Srbije pristilo je više od 120 prijava srpskih preduzeća i lokalnih samouprava koje imaju imovinu u bivšim jugoslovenskim republikama. Direktor Direkcije Jovan Vorkapić objasnio je da je reč o nepokretnoj imovini nekadašnjih srpskih giganata kao što su „Jumko”, „Simpo”, „Prva iskra”, Beobanka, GP „Rad”, „Pionir” Subotica, ali i manjih preduzeća, kao i imovini lokalnih samouprava i državnih ustanova.

– Preduzeća, uz odmarališta, imaju dosta poslovnog prostora u centru Zagreba, Zadra, Rovinja, Osijeka, a lokalne samouprave uglavnom dečja odmarališta koja su bila na nekim lepim destinacijama kao što su Rovinj, Biograd na Moru, Vodice i jadranskim ostrvima – objasnio je Vorkapić, dodajući da srpska preduzeća mogu prijave Direkciji podneti i nakon isteka roka jer je ocenjeno da je to u najboljem interesu zaštite imovinskih prava, zagarantovanih evropskim konvencijama i Sporazumom o pitanju sukcesije.

Po ranijoj proceni Direkcije za imovinu, vrednost zgrada, stanova, odmarališta nekadašnjih srpskih preduzeća, opština i državnih ustanova samo u Hrvatskoj u trenutku raspada SFRJ iznosila je 1,8 milijardu evra, a hrvatskih u Srbiji oko 800 miliona. Hrvatski mediji pisali su da samo NIS u toj državi ima više od trideset pumpi, odmarališta u Rovinju, Makarskoj, na Hvaru i Braču, poslovne prostore i deo u „Jadranskom naftovodu”. Kao posebno atraktivna nekretina navedena je zgrada Hrvatskog fudbalskog saveza u Zagrebu, koja je zapravo vlasništvo srpskog „Geneksa”. Ta srpska kompanija imala je u Hrvatskoj i 37 stanova, hotel u Rovinju od 1.155 kvadrata, odmaralište u Dubrovniku.

Hrvatska bi morala da poštuje Aneks G Sporazuma o sukcesiji, koji je predvideo odbranu interesa srpskih preduzeća na njenoj teritoriji. Srbija će je ponovo pozvati da zaključe bilateralni sporazum, a ako ona to odbije, ići će se na arbitražu u Hag, što, inače, predviđa sam Sporazum o sukcesiji. Upravo zbog toga ta država ne bi smela da daje u zakup na tri decenije ili prodaje imovinu koja nije njena i na koju polažu pravo preduzeća i ustanove iz Srbije.

Među prijavama koje su stigle u Direkciju za imovinu je i ona iz Kazneno-popravnog doma Sremska Mitrovica, koji ima veliko odmaralište na obali Jadrana, mada se o tome nije znalo, pa čak ni pretpostavljalo da je ostalo „zarobljeno”. Iz Vojvodine imovinu u Hrvatskoj imaju i zrenjaninska  mesna industrija BEK, subotički „Vojput”, pančevačka „Utva”, PIK „Bečej”, „Sintelon” Bačka Palanka, „29. novembar” i „Pionir” Subotica, „Jugodent” Novi Sad...

Udruženje „Oduzeta imovina”, koju zastupa advokatska kancelarija „Ristić” iz Novog Sada, ima podatak da je samo u Hrvatskoj više od 180 oštećenih srpskih firmi, kao i da se trenutno pred hrvatskim sudovima vodi više od 300 postupaka. To udruženje obratilo se i Komitetu UN za ljudska prava sa zahtevom da se ispoštuju prava srpskih građana i pravnih subjekata, budući da je Hrvatska vratila imovinu slovenačkim i makedonskim preduzećima. Očekuje da će najkasnije za mesec dana biti održana javna sednica pred Komitetom za ljudska prava u Ženevi, na kojoj će se razmotriti predstavka vezana za diskriminaciju građana i pravnih subjekata iz Srbije i BiH u pogledu imovine koju poseduju u Hrvatskoj.

LJ. Malešević