На хрватском списку је 15 некретнина, одмаралишта и пратећих објеката на приморју Хрватске, чији су власници предузећа из Србије и БиХ, а у закуп се дају на 30 година. На листи за закуп су некретине попут бившег одмаралишта Робних кућа „Београд”, „Пионира” Суботица, Хотела „Нови Сад” и друге. Пре двадесетак дана хрватско Министарство државне имовине објавило је продају некадашњег војног одмаралишта у Башким Водама, где је као власник у земљишним књигама у Макарској уписано Министарство одбране Србије, правни наследник Министрства одбране СФРЈ. Истим позивом у закуп на три деценије понуђена су још четири објеката чији је власник Србија.
У Дирекцију за имовину Србије пристило је више од 120 пријава српских предузећа и локалних самоуправа које имају имовину у бившим југословенским републикама. Директор Дирекције Јован Воркапић објаснио је да је реч о непокретној имовини некадашњих српских гиганата као што су „Јумко”, „Симпо”, „Прва искра”, Беобанка, ГП „Рад”, „Пионир” Суботица, али и мањих предузећа, као и имовини локалних самоуправа и државних установа.
– Предузећа, уз одмаралишта, имају доста пословног простора у центру Загреба, Задра, Ровиња, Осијека, а локалне самоуправе углавном дечја одмаралишта која су била на неким лепим дестинацијама као што су Ровињ, Биоград на Мору, Водице и јадранским острвима – објаснио је Воркапић, додајући да српска предузећа могу пријаве Дирекцији поднети и након истека рока јер је оцењено да је то у најбољем интересу заштите имовинских права, загарантованих европским конвенцијама и Споразумом о питању сукцесије.
По ранијој процени Дирекције за имовину, вредност зграда, станова, одмаралишта некадашњих српских предузећа, општина и државних установа само у Хрватској у тренутку распада СФРЈ износила је 1,8 милијарду евра, а хрватских у Србији око 800 милиона. Хрватски медији писали су да само НИС у тој држави има више од тридесет пумпи, одмаралишта у Ровињу, Макарској, на Хвару и Брачу, пословне просторе и део у „Јадранском нафтоводу”. Као посебно атрактивна некретина наведена је зграда Хрватског фудбалског савеза у Загребу, која је заправо власништво српског „Генекса”. Та српска компанија имала је у Хрватској и 37 станова, хотел у Ровињу од 1.155 квадрата, одмаралиште у Дубровнику.
Хрватска би морала да поштује Анекс Г Споразума о сукцесији, који је предвидео одбрану интереса српских предузећа на њеној територији. Србија ће је поново позвати да закључе билатерални споразум, а ако она то одбије, ићи ће се на арбитражу у Хаг, што, иначе, предвиђа сам Споразум о сукцесији. Управо због тога та држава не би смела да даје у закуп на три деценије или продаје имовину која није њена и на коју полажу право предузећа и установе из Србије.
Међу пријавама које су стигле у Дирекцију за имовину је и она из Казнено-поправног дома Сремска Митровица, који има велико одмаралиште на обали Јадрана, мада се о томе није знало, па чак ни претпостављало да је остало „заробљено”. Из Војводине имовину у Хрватској имају и зрењанинска месна индустрија БЕК, суботички „Војпут”, панчевачка „Утва”, ПИК „Бечеј”, „Синтелон” Бачка Паланка, „29. новембар” и „Пионир” Суботица, „Југодент” Нови Сад...
Удружење „Одузета имовина”, коју заступа адвокатска канцеларија „Ристић” из Новог Сада, има податак да је само у Хрватској више од 180 оштећених српских фирми, као и да се тренутно пред хрватским судовима води више од 300 поступака. То удружење обратило се и Комитету УН за људска права са захтевом да се испоштују права српских грађана и правних субјеката, будући да је Хрватска вратила имовину словеначким и македонским предузећима. Очекује да ће најкасније за месец дана бити одржана јавна седница пред Комитетом за људска права у Женеви, на којој ће се размотрити представка везана за дискриминацију грађана и правних субјеката из Србије и БиХ у погледу имовине коју поседују у Хрватској.
Љ. Малешевић
