Susreti: Mirjana Rastović, muzička urednica RTV Vojvodine

Pupin je vrlo značajan i kao autor uspešnih publicističih dela, poput knjige “Od pašnjaka do naučenjaka”, nagrađene Pulicerovom nagradom, a pođednako je važan i njegov politički i patriotski angažman tokom Prvog svetskog rata i u vreme Versajske konferencije, kada je pomagao srpsko-jugoslovenskoj delegaciji u ostvarivanju najpovoljnijeg tretmana za novostvorenu državu južnih Slovena.

Mihajlo Pupin, koji je u Americi svom prezimenu dodao nadimak Idvorski, da ga  podseća na rodno mesto iz Banata, celog života je bio blisko vezan za zavičaj, ističući ljubav prema otaybini, na koju su ga podsećali zvuci narodnih instrumenata, frule i gajdi, koje je veoma voleo. Pupinova privrženost muzici i narodnoj tradiciji na neobičan način odrazila se i u kompozicijama različitih autora, napisanim u čast velikog naučnika, koje su nedavno pronađene. Ovo zanimljivo otkriće i pomenute kompozicije javnosti je predstavio dokumentarni film TV Vojvodine “Pupinovo kolo” autorke Mirjane Rastović, muzičke urednice u RTV.

Mihajlo Idvorski Pupin je kroz ceo život, dosledno i sa ponosom isticao svoje  poreklo, kaže Mirjana Rastović za „Dnevnik”.

Kako dodaje, uporište iz kog je krenuo u svet, put koji je prešao i, nazovimo krajnjom tačkom sva njegova postignuća koja je ostvario u SAD, i danas su primeri kojima treba bodriti mlade ljude.

Na taj način treba isticati pojednice iz sveta nauke i umetnosti koji slede njegov primer. Bići slobodna da zaključim, da su mu porodica i neposredno okruženje pružili osnovu za ceo život, uspostavljajući sistem vrednosti koji je primenljiv bez obzira na prostor i vreme. Iz toga su proistekli i njegov britak um, naučna otkrića, kao i želja i sposobnost da uživa u umetnosti u najširem smislu, poručuje naša sagovornica.

Na koji način ste pronašli ovu temu?

Pripadam onim generacijama koje o Mihajlu Idvorskom Pupinu nisu učile u školi. Ovaj naučnik je spominjan na časovima fizike, ali ne na način koji bi ostavio neki poseban, upečatljiv utisak na mladog čoveka. Samoinicijativno sam pročitala knjigu „Sa pašnjaka do naučenjaka” i ostala zapitana zašto ona nije bila deo našeg odrastanja i školovanja. Ubrzo sam počela da radim u školi i povezujući gradivo iz različitih oblasti, koristila sam priliku da deci govorim o Pupinu na časovima muzičke kulture, naravno na osnovu meni tada poznatih činjenica, sa posebnim akcentom na značaj negovanja narodne tradicije. Počela sam da primećujem naš nedostojan odnos prema ovom našem velikanu, a primeri za to su bili zaista brojni. Međutim, za dvadesetak godina, koliko je proteklo od tada, dosta toga se promenilo. Sada je došlo drugo vreme kada su se pojavili ljudi koji temeljno proučavaju i poznaju život i rad Mihajla Pupina i mogu da povežu svoje lične i profesionalne aspiracije u odnosu na delovanje ovog velikog naučnika. Stoga i sama tema i naslov mog dokumentarca „Pupinovo kolo” u sebi nose posebnu simboliku. Ova tema je pronašla mene, a ja sam pronašla priliku da je uobličim u muzičko-dokumentarni format.  

Koliko je za Vas bilo iznenađenje otkriće ovih kompozicija?  

To je bilo i iznenađenje i oduševljenje da mogu iz svog, uredničkog ugla, doprineti da ove kompozicije budu predstavljene javnosti i zabeležene i na ovaj način. Međutim, okolnosti i redosled dešavanja kako su kompozicije doslovce pronašle mene, teško je opisati u par rečenica. Hronologija izlaganja u samom filmu upravo krije taj podkontekst koji jeste neverovatan, ali je on ovog momenta u drugom planu u odnosu na doprinos koji su svojim angažovanjem dali pre svega akademik Dimitrije Stefanović, Aleksandra Ninković Tašić, prof. dr Dušan Nikolić, Milovan Ognjanović i Milan Vukobrat.

U svoj novi dokumentarac uvrstili ste i izvođenja ovih kompozicija. Ko je sve učestvovao u pripremi i izvođenju ovih numera?

To je bila osnovna uloga mene kao muzičkog urednika Radio-televizije Vojvodine; da tada postojeće audio snimke upotpunimo i slikom. “Pupinovo kolo” Vladimira Konstantinovića Maksima, uz aranžman profesora Zorana Mulića za violinu i tamburaški sastav izveo je Ansambl narodnih pesma i igara AKUD ,,Sonja Marinković“ u svečanoj sali Gradske kuće. Stihove „Svečane pesme”  autora potpisanog samo inicijalima, komponovane na variranu temu popularne američke pesme „Abdul Bulbul Amir” u odličnom aranžmanu za hor koji  je uradio Vuk Milanović, izveli su muški pevački sastav Elektrotehničke škole “Mihajlo Pupin” i ženski vokalni sastav „Res miranda”. Treću kompoziciju „Pupinovo kolo” za glas i klavir autora Stevana Obradovića izvela je operska solistkinja Verica Pejić uz klavirsku saradnju Nere Skeledžije u Svečanoj sali Karlovačke gimnazije i to ciljano, za potrebe  snimanja ovog dokumentarca. 

Koliko su, po Vašem mišljenju, značajna otkrića poput ovih kompozicija posvećenih Mihajlu Pupinu i koliko je to važno za našu muzičku i kulturnu istoriju?

Pripremajući snimanje i razgovarajući sa učesnicima u dokumentarcu, složili smo se da pronalaženje navedenih kompozicija neće bitno uticati na istoriju srpske muzike, niti su one tako vrednovane. Ipak, ove kompozicije su dragoceno svedočantvo o Pupinu i o njegovim savremenicima koji su želeli da mu odaju priznanje i na ovaj način. Činjenica da su dve od ovih kompozicija naslovljene kao ,,kolo” ide u prilog promišljanju da su i sami autori želeli da istaknu njegovo poreklo, njegovu bliskost i brigu za narod, ujedno naglašavajući i njegov ugled i pozicije koje je stekao u naučnoj i akademskoj javnosti u Sjedinjenim Američkim Državama. Pupinovu vezanost za umetnost, koje smo se samo dotakli u dokumentarnom filmu ne bi trebalo shvatiti kao uzgredni podatak, već kao veoma važan segment života i delovanja Mihajla Pupina, koji bi mogao biti prihvaćen i kao multidiscilpinarni istraživački izazov.

B. Hložan