Digitalni novčići zveckaće po jasnim pravilima

Sama činjenica da je u našoj zemlji prepoznata potreba za takvim zakonom ukazuje na to da trgovanje kriptovalutama polako postaje sve rasprostranjenije. Naime, ta oblast u Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, još uvek nije legislativno regulisana, što je ne čini nezakonitom. Ipak, po analizi edukativne platforme „ErsteZnali.rs”, nepostojanje pravnog okvira otežava poslovanje svima onima koji žele da trguju kriptovalutama jer postojeća regulativa nije dovoljna da pravno definiše sve bitne aspekte te oblasti. 

Najjednostavnije rečeno, kriptovalute su digitalni novac koji se koristi za onlajn plaćanja, dakle upotrevljava se i distribuira elektronski i nema svoj fizički oblik. Njima se može plaćati i na pojedinim fizičkim mestima prodaje – digitalnim prebacivanjem jedinica kriptovalute u digitalni novčanik primaoca.  Najpoznatija među kriptovalutama je bitkoin (Bitcoin), premda ne i jedina – postoji veliki broj kriptovaluta, ali nisu sve jednako značajne. Među poznatijima su i Ethereum, Litecoin, Monero, Ripple, IOTA, NEO i brojne druge. Zajedničko im je da, kao digitalni novac, imaju formu kôda – digitalnog zapisa o određenim vrednostima, koji se vizuelno može predstaviti kao veoma dugačak niz znakova. 

Ako je decentralizovani način upravljanja kriptovalutama njihova glavna prednost, najveći razlog za oprez sigurno predstavljaju velike i nepredvidive oscilacije u njihovoj vrednosti. Zbog toga mnogi kriptovalute smatraju visokorizičnom investicijom – iako su potencijalni dobici veći nego na klasičnim berzama, oni nisu uvek zagarantovani. S druge strane, bezbednost protokola trgovine kriptovalutama je gotovo zagarantovana, upravo usled decentralizovane prirode procesa. Iako postoje hakerski napadi, veoma je teško istovremeno napasti sve računare na kojima se istorija transakcija čuva. Ipak, pojedinačni korisnici mogu biti hakovani, zbog čega se preporučuje dodatni oprez u čuvanju digitalnog novca. U trgovanju kriptovalutama, to je odgovornost samog korisnika.

Najjednostavniji način da dođete do kriptovaluta je da ih kupite za klasične valute na specijalizovanim onlajn menjačnicama ili bankomatima. Osim toga, kriptovalutama se može trgovati na onlajn berzama. Do kriptovaluta se takođe može doći i tzv. rudarenjem – upošljavanjem snage svog računara u procesu verifikovanja transakcija koje se obavljaju kriptovalutama. Međutim, za taj proces potrebni su veoma snažni procesori ili grafičke karte na računaru, pa se početnicima u trgovini kriptovalutama savetuje da do njih dođu preko menjačkih platformi, uz obavezno detaljno istraživanje njihove pouzdanosti. Neke od najpoznatijih platformi su Kraken, BitFinex i Bitstamp.

Za digitalni novac potreban je i odgovarajući novčanik – mesto na kojem se čuvaju kôdovi. On može biti hardverski (poput hard-diska, USB-a ili čak papira), softverski ili onlajn. Ipak, da biste uopšte došli do kôda, neophodno je da koristite neku od aplikacija za upravljanje kriptovalutama, ili neki od servisa koje nude same platforme za razmenu. Za češće korišćenje i manje iznose preporučuju se mobilne aplikacije, a za čuvanje većih iznosa i ređe korišćenje – posebni hardverski dodaci, slični USB memorijama. Razmena kriptovaluta obavlja se razmenom ključeva, odnosno oznaka digitalnih novčanika.  Jedna od najvećih prednosti kriptovaluta u odnosu na klasične valute, zbog čega su i dobile na popularnosti, jeste to što je upravljanje njima decentralizovano, to jest nije pod kontrolom banaka ili vlada. Razmena se obavlja direktno između korisnika (peer-to-peer), bez posredovanja trećeg lica. To je moguće zahvaljujući upotrebi savremenih tehnoloških rešenja, najčešće blokčejna (blockchain). 

Po evidenciji Privredne komore Srbije, u našoj zemlji trenutno postoji više od 20 kompanija koje su specijalizovane za trgovinu kriptovalutama. Osim toga, u pojedinim većim gradovima Srbije, poput Beograda, Novog Sada ili Niša, već postoje menjačnice i bankomati za kupovinu kriptovaluta, a njima se može trgovati i putem onlajn servisa. Imajući u vidu da trgovanje tom vrstom imovine postaje sve dostupnije, nije naodmet detaljnije se upoznati s tim šta su, zapravo, kriptovalute i zbog čega vlada tako veliko interesovanje za njih.

Blokčejn tehnologija podrazumeva da je baza podataka o transakcijama kriptovalutama decentralizovana, odnosno da se čuva na velikom broju računara istovremeno. Umesto da svako od korisnika vodi svoju evidenciju transakcija, postoji jedinstvena evidencija koja sadrži sve transakcije, javna je i u vlasništvu svih korisnika. Na taj način se istorija svih transakcija koje su ikada obavljene unutar mreže čuva kod svakog učesnika i mora da se podudara na svakom računaru na kojem je sačuvana. Time se i uloga trećih lica koja bi nadgledala transakcije pokazala kao suvišna.

D. Mlađenović