Дигитални новчићи звецкаће по јасним правилима

Сама чињеница да је у нашој земљи препозната потреба за таквим законом указује на то да трговање криптовалутама полако постаје све распрострањеније. Наиме, та област у Србији, као и у многим другим земљама, још увек није легислативно регулисана, што је не чини незаконитом. Ипак, по анализи едукативне платформе „ErsteZnali.rs”, непостојање правног оквира отежава пословање свима онима који желе да тргују криптовалутама јер постојећа регулатива није довољна да правно дефинише све битне аспекте те области. 

Најједноставније речено, криптовалуте су дигитални новац који се користи за онлајн плаћања, дакле употревљава се и дистрибуира електронски и нема свој физички облик. Њима се може плаћати и на појединим физичким местима продаје – дигиталним пребацивањем јединица криптовалуте у дигитални новчаник примаоца.  Најпознатија међу криптовалутама је биткоин (Битцоин), премда не и једина – постоји велики број криптовалута, али нису све једнако значајне. Међу познатијима су и Ethеrеum, Литецоин, Монеро, Ripplе, ИОТА, НЕО и бројне друге. Заједничко им је да, као дигитални новац, имају форму кôда – дигиталног записа о одређеним вредностима, који се визуелно може представити као веома дугачак низ знакова. 

Ако је децентрализовани начин управљања криптовалутама њихова главна предност, највећи разлог за опрез сигурно представљају велике и непредвидиве осцилације у њиховој вредности. Због тога многи криптовалуте сматрају високоризичном инвестицијом – иако су потенцијални добици већи него на класичним берзама, они нису увек загарантовани. С друге стране, безбедност протокола трговине криптовалутама је готово загарантована, управо услед децентрализоване природе процеса. Иако постоје хакерски напади, веома је тешко истовремено напасти све рачунаре на којима се историја трансакција чува. Ипак, појединачни корисници могу бити хаковани, због чега се препоручује додатни опрез у чувању дигиталног новца. У трговању криптовалутама, то је одговорност самог корисника.

Најједноставнији начин да дођете до криптовалута је да их купите за класичне валуте на специјализованим онлајн мењачницама или банкоматима. Осим тога, криптовалутама се може трговати на онлајн берзама. До криптовалута се такође може доћи и тзв. рударењем – упошљавањем снаге свог рачунара у процесу верификовања трансакција које се обављају криптовалутама. Међутим, за тај процес потребни су веома снажни процесори или графичке карте на рачунару, па се почетницима у трговини криптовалутама саветује да до њих дођу преко мењачких платформи, уз обавезно детаљно истраживање њихове поузданости. Неке од најпознатијих платформи су Kraken, BitFinex i Битстамп.

За дигитални новац потребан је и одговарајући новчаник – место на којем се чувају кôдови. Он може бити хардверски (попут хард-диска, УСБ-а или чак папира), софтверски или онлајн. Ипак, да бисте уопште дошли до кôда, неопходно је да користите неку од апликација за управљање криптовалутама, или неки од сервиса које нуде саме платформе за размену. За чешће коришћење и мање износе препоручују се мобилне апликације, а за чување већих износа и ређе коришћење – посебни хардверски додаци, слични УСБ меморијама. Размена криптовалута обавља се разменом кључева, односно ознака дигиталних новчаника.  Једна од највећих предности криптовалута у односу на класичне валуте, због чега су и добиле на популарности, јесте то што је управљање њима децентрализовано, то јест није под контролом банака или влада. Размена се обавља директно између корисника (пеер-то-пеер), без посредовања трећег лица. То је могуће захваљујући употреби савремених технолошких решења, најчешће блокчејна (blockchain). 

По евиденцији Привредне коморе Србије, у нашој земљи тренутно постоји више од 20 компанија које су специјализоване за трговину криптовалутама. Осим тога, у појединим већим градовима Србије, попут Београда, Новог Сада или Ниша, већ постоје мењачнице и банкомати за куповину криптовалута, а њима се може трговати и путем онлајн сервиса. Имајући у виду да трговање том врстом имовине постаје све доступније, није наодмет детаљније се упознати с тим шта су, заправо, криптовалуте и због чега влада тако велико интересовање за њих.

Блокчејн технологија подразумева да је база података о трансакцијама криптовалутама децентрализована, односно да се чува на великом броју рачунара истовремено. Уместо да свако од корисника води своју евиденцију трансакција, постоји јединствена евиденција која садржи све трансакције, јавна је и у власништву свих корисника. На тај начин се историја свих трансакција које су икада обављене унутар мреже чува код сваког учесника и мора да се подудара на сваком рачунару на којем је сачувана. Тиме се и улога трећих лица која би надгледала трансакције показала као сувишна.

Д. Млађеновић