Put mlade umetnice Staše Kukić: Iz stare u novu baletsku školu

Iz stare zgrade Baletske škole Staša Kukić krenula je put prestižnog Moskovskog državnog instituta kulture, gde je 2020. godine diplomirala sa najvišom ocenom na smeru koreografija savremene igre. Šest godina od završetka školovanja u Baletskoj školi u Novom Sadu, Staša se vratila sa izuzetnim i svetskim znanjem, stečenim na čuvenom institutu, spremna da to znanje prenese dalje, novim generacijama, ali i započne neke inovativne projekte u savremenom plesu. Priliku za to otvorila joj je upravo godina titule Evropske prestonice kulture. Najpre kroz novi, moderan i adekvatan prostor, odnosno novu zgradu Baletske škole, u koju se vratila, sada u novoj ulozi, kao nastavnica savremene igre, ali i kroz projekte koji su početak njene koreografske karijere, na samom programu „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“.

- Već pola godine sam u Srednjoj baletskoj školi u Novom Sadu angažovana kao nastavnik savremene igre - kaže "Dnevnik" Staša Kukić, koja uporedo završava master studije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na smeru Menayment kulture i medija. - Da sada moram da biram da li bih više volela da budem koreograf, performer ili pedagog, iskreno, ne bih mogla da donesem odluku. Smatram da, dok sam mlada i dok imam mogućnosti, treba da se razvijam na svim poljima i da pokušam što više da podignem nivo sva tri. Zabavna mi je kombinacija svega ođednom zbog neke moje lične dinamike i vremena i uz dobru organizaciju uspevam da ni jedno ne utiče na drugo niti da ga isključuje. Biti performer znači prenositi emociju na publiku, biti pedagog znači prenositi znanje i iskustvo na mlađe generacije, a biti koreograf znači prenositi svoje ideje i vizije u umetničko delo. Trenutno u mom životu za sva tri ima sasvim dovoljno mesta.

Svetski dan igre, koji se proslavlja širom sveta više od 40 godina, 29. aprila, što je datum rođenja jednog od najvećih reformatora igre i baleta Žana Žorža Novera, Baletska škola već drugu godinu dočekuje u novoj zgradi, a u septembru i treću generaciju koja će školovanje započeti u kompleksu u kom su Baletska i Muzička škola, ali i prva Gradska koncertna dvorana.

Školovala si se u staroj, a predaješ u novoj zgradi Baletske škole. Da li se uslovi uopšte mogu uporediti? Kako ti vidiš novu zgradu? Kao neko ko je studirao u inostranstvu, koliko, po tvom mišljenju, nova zgrada odgovara evropskim standardima?

- Kada sam prvi put ušla u novu zgradu Baletske škole bila sam oduševljena. Iako je stara zgrada imala „dušu“ o kojoj svi pričamo, nova je po meni logistički mnogo bolje organizovana. Budući da su sada Baletska i Muzička spojene, to otvara prostor za nove saradnje i iskreno se nadam da će do njih doći jer bi to bila odlična prilika kako za učenike tako i za profesore. Scena Gradske koncertne dvorane je umnogome olakšala organizaciju i realizaciju koncerata i takmičenja upravo zbog toga što se nalazi u sklopu školske zgrade i što je gotovo uvek pristupačna. Možemo da se ponosimo zgradom koju imamo jer prati standarde širom sveta i pruža razne mogućnosti učenicima za napredak.

Šta ti, kao predavač, koristiš od dobrih praksi tvojih nekadašnjih predavača, a šta je ono što se trudiš da ubaciš kao novine ili nešto što je tebi nedostajalo u toku školovanja?

- Budući da sam pre samo šest godina završila školu u kojoj sada predajem odlično se sećam šta je dobro što sam ponela iz nje i šta mi je nedostajalo. Profesorica koja je meni predavala uvek mi je bila primer dobrog pedagoga i od najranijih pedagoških angažmana, još u toku studija, nastojala sam, po uzoru na moju nastavnicu, da izgradim prijateljski odnos sa učenicima, ali da to ne utiče na radnu atmosferu. Ono što mi je najviše nedostajalo kada sam upisala fakultet bila je brzina pamćenja koreografija i to je upravo ono na čemu radim sa svojim sadašnjim učenicima. Kolege, nekadašnji profesori, tu su za mene da mi pomognu i olakšaju ulazak u ovakav jedan sistem.

Prošle godine si bila jedna od autorki plesnog projekta „Vremenska kapsula“, zajedno sa svojim kolegama iz Udruženja "NenjEntertainment", koji je bio deo otvaranja Kaleidoskopa kulture u Distriktu u okviru projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“. Vaša ideja je da projekat živi i razvija se i dalje, kakva je njegova budućnost?

- Kreiranjem projekta „Vremenska kapsula“ želeli smo da stvorimo model primenjenog pozorišta kroz koji će različite grupe ljudi moći da se obuče osnovama različitih vrsta umetnosti - plesu, pevanju, glumi, dikciji, timskom radu, scenskom pokretu, javnom nastupu…, i steći samopouzdanje da nastupe pred publikom. Prva grupa koja je nastupila u Distriktu pokazala je i više nego dobre rezultate, što govori da je korišćena metodologija pravilno koncipirana. Naša vizija je da nastavimo da širimo projekat po drugim gradovima kako bi različite grupe van Novog Sada takođe imale priliku da učestvuju. Trenutno se povezujemo sa umetnicima i institucijama drugih mesta u Vojvodini i veoma smo optimistični jer nailazimo na ljude koji su veoma zainteresovani za ovaj projekat i saradnju. Više puta smo čuli kako su preko Kaleidoskopa kulture saznali za naš projekat tako da smatramo da, upravo zahvaljujući Kaleidoskopu kulture, možemo da ostvarimo našu viziju, kad je reč o projektu „Vremenska kapsula“.

Više prostora za rad i napredak

- Svoje baletsko školovanje započela sam u staroj zgradi Baletske škole, a sada poslednju godinu svog školovanja završavam u novoj - rekla je učenica četvrtog razreda na odseku za savremenu igru Eleonora Savić. - Iako je stara zgrada Baletske škole nešto što će mi zauvek ostaviti lepe uspomene, ipak je nova ona koja nam dozvoljava da napredujemo. Nova škola pružila nam je više sala, specifično velikih, a u staroj školi imali samo jednu. Kada se prvi put pročulo da će se Baletska i Muzička škola spojiti u jedan kompleks, bili smo više nego uzbuđeni što ćemo upoznati nove ljude, bliske nama i našoj umetnosti. Upoznavanje novih ljudi, sličnim nama, je najveća želja koja nam se ostvarila. Uspostavili smo kontakte, koji mogu da postanu buduće saradnje.

Maša Pudelka, učenica trećeg razreda Srednje baletske škole potvrđuje da su đaci zadovoljni novom školom.

- Znatno nam je lakše nama da pratimo nastavu, a profesorima da je drže. Veći broj učionica i sala nam omogućava više prostora za rad i napredak. Sledeće generacije će od početka svog školovanja moći da rade i uživaju u prednostima novog objekta. Spajanjem Muzičke i Baletske škole stičemo mogućnost da radimo zajedno i stvaramo razne projekte i predstave, te omogućimo publici da vide kulturni sadržaj - kaže Maša Pudelka.

Distrikt je, kako se navodi, jedan od legata projekta Evropske prestonice kulture, a možemo reći da si ti među prvim umetnicima koji su, nakon obnove tog kvarta, imali priliku da tu realizuju svoj projekat. Koliko je izazovno bilo projekat realizovati u Distriktu, kao novom prostoru i kako ti vidiš budućnost Distrikta?

- Ceo umetnički tim projekta, koji činimo Aleksandar Boškov, Sonja Leštar, Danilo Milovanović, Milan Janković i ja, složio se da je Distrikt odlično mesto za premijeru performansa „Vremenska kapsula“. Obnovljena četvrt sa veoma dugom istorijom inspiriše na konstantno kreiranje novog. Kod nas u Novom Sadu već je razvijena praksa pozorišta i publika je naučena da tamo ide zbog kulturnih sadržaja, ali upravo je Distrikt taj koji će omogućiti da se isprati „trend“ 21. veka gde umetnost može da bude svuda. Odlično isplanirani i namenski uređeni prostori za izložbe, performanse i nastupe, koje do sad nismo imali u našem gradu, dozvoliće umetnicima da se razvijaju van zidova institucija, a publici pružiti drugačiji sadržaj. Nadam se da će naši sugrađani prepoznati potencijal koji je Distrikt već i pokazao u godini titule i da će ovo postati prepoznatljiva lokacija kada se spomene umetnost u Novom Sadu, ali i u Srbiji.

To nije jedini projekat koji si imala u okviru Evropske prestonice kulture. Godina titule je završena, a koliko su tvom kreativnom radu, rastu i razvoju pomogli projekti na kojima si radila? Koliko se to iskustvo reflektuje na tvoje sadašnje radove?

- Tokom Evropske prestonice kulture imala sam čast da budem angažovana kao koreograf na više projekata, kao što su Kaleidoskop kulture 2020. i 2021. godine, zatim Doček 2020. i 2021., kao i "Zastave budućnosti", i na kraju je i projekat „Vremenska kapsula“, koji sam kreirala sa kolegama, bio u programu Kaleidoskopa kulture 2022. Nakon završenog fakulteta, po povratku u Novi Sad, prijavila sam se na konkurs "Umetnici. Sad!" zahvaljujući kojem sam realizovala svoj prvi projekat „Fragment Santa Maria della Salute“, i tako je započeta moja koreografska karijera kod nas. Ozbiljna produkcija i odlični ljudi sa kojima sam imala priliku da sarađujem za te dve godine pružili su mi neverovatno iskustvo i profesionalni napredak. Danas, kada pogledam sve realizovane ideje, shvatam da sam upravo zahvaljujući tim projektima mogla da primenim sve naučeno na fakultetu i da vidim kako to funkcioniše kod nas. Stekla sam samopouzdanje kao koreograf, jer sam uz pomoć odličnih timova uspela da sprovedem ideje i prenesem ih na publiku Novog Sada. Neće zvučati skromno, ali slobodno mogu reći da mislim da sam saradnjom sa Fondacijom imala neverovatnu šansu koja mi je omogućila da se kompletiram kao mladi koreograf koji pomera granice svog rada svakim projektom.

Sada kada je titula prošla, već se priča o njenim ođecima. Koliko je ta titula, po tvom mišljenju, pomogla razvoju plesne scene i mladih umetnika?

Najbitnije što ja uvek ističem kada pričam o godini titule je to što je ostvarena saradnja među lokalnim umetnicima koje ranije nije bilo u tolikoj meri. Takođe, stvoren je prostor za prikazivanje radova i umetnici su osnaženi da stvaraju i prikazuju. Kulturne stanice koje su ostale kao legati pružaju nov prostor koji svako ima priliku da koristi, ali i mogućnost decentralizacije kulture i veći obim i posećenost novosadske publike kojoj možda ranije iz različitih razloga to nije bilo omogućeno.

A. Brzak

Foto: V. Veličković