ZBOG ČEGA SE STARIJI BUDE PRE SVIH i Kako da se naspavaju

Kako starimo, dolazi do promena ne samo u fizičkom i mentalnom zdravlju, već i u načinu na koji naš mozak reaguje na spoljne nadražaje.

 Stariji ljudi često odlaze ranije na spavanje i samim tim se ranije i bude, a sve to uz osećaj odmornosti. To nije slučajnost, već rezultat smanjenja osetljivosti mozga i vida na svetlosne signale iz okruženja.

Prema rečima profesorke psihologije Cindi Lustig sa Univerziteta u Mičigenu, ključni faktor može biti smanjeni unos svetlosne stimulacije. Stanja poput katarakte, koje pogađa više od polovine osoba starijih od 80 godina, značajno utiču na to koliko svetla dopire do mozga. 

Katarakta dovodi do zamagljenog vida i otežava normalno funkcionisanje, ali ima i manje poznat efekat  uzrokuje ranije lučenje melatonina, hormona sna.

Kod mlađih osoba, nivo melatonina se prirodno povećava tek nakon što sunce zađe. Međutim, kod starijih ljudi sa slabijim vidom, mozak registruje "zalazak" ranije, što dovodi do pospanosti pre večeri i samim tim ranijeg buđenja.

Ali postoji rešenje. Ako ste među onima koji se bude prerano i želite da pomerite svoj ritam spavanja, Lustig predlaže da u večernjim satima pokušate da ostanete izloženi jačem svetlu. 

To može biti šetnja pre samog zalaska sunca, gledanje televizora sa svetlim ekranom, čitanje sa tableta, sve što pomaže da mozak dobije poruku da još nije vreme za spavanje.

Dodatni savet: izbegavajte alkohol pred spavanje. Iako može delovati da vas uspavljuje, zapravo remeti duboke faze sna i narušava njegov kvalitet. Redovna fizička aktivnost takođe može pomoći da se san poboljša.

Iako se ritam spavanja menja s godinama, dobrim navikama i osvešćenim pristupom možete znatno poboljšati njegov kvalitet – i time doprineti svom opštem zdravlju i energiji tokom dana.