ЗБОГ ЧЕГА СЕ СТАРИЈИ БУДЕ ПРЕ СВИХ и Како да се наспавају
Један од најчешћих образаца који се јавља са старењем јесте раније буђење. Иако многима то може деловати необично, наука каже да је реч о природној последици биолошких промена које наступају с годинама.
Како старимо, долази до промена не само у физичком и менталном здрављу, већ и у начину на који наш мозак реагује на спољне надражаје.
Старији људи често одлазе раније на спавање и самим тим се раније и буде, а све то уз осећај одморности. То није случајност, већ резултат смањења осетљивости мозга и вида на светлосне сигнале из окружења.
Према речима професорке психологије Цинди Лустиг са Универзитета у Мичигену, кључни фактор може бити смањени унос светлосне стимулације. Стања попут катаракте, које погађа више од половине особа старијих од 80 година, значајно утичу на то колико светла допире до мозга.
Катаракта доводи до замагљеног вида и отежава нормално функционисање, али има и мање познат ефекат узрокује раније лучење мелатонина, хормона сна.
Код млађих особа, ниво мелатонина се природно повећава тек након што сунце зађе. Међутим, код старијих људи са слабијим видом, мозак региструје "залазак" раније, што доводи до поспаности пре вечери и самим тим ранијег буђења.
Али постоји решење. Ако сте међу онима који се буде прерано и желите да померите свој ритам спавања, Лустиг предлаже да у вечерњим сатима покушате да останете изложени јачем светлу.
То може бити шетња пре самог заласка сунца, гледање телевизора са светлим екраном, читање са таблета, све што помаже да мозак добије поруку да још није време за спавање.
Додатни савет: избегавајте алкохол пред спавање. Иако може деловати да вас успављује, заправо ремети дубоке фазе сна и нарушава његов квалитет. Редовна физичка активност такође може помоћи да се сан побољша.
Иако се ритам спавања мења с годинама, добрим навикама и освешћеним приступом можете знатно побољшати његов квалитет – и тиме допринети свом општем здрављу и енергији током дана.