Japanski crtani koji je SRUŠIO HOLIVUD: Da li je ovo KRAJ ZAPADNE DOMINACIJE u bioskopima?

Ljudi su požurili da vide završnicu sage koja je već godinama gradila armiju fanova, dok su bioskopske sale bile rasprodate nedeljama unapred, često i mesecima pre premijere. Fenomen popularnosti „Demon Slayera” nije došao iznenada - njegovi koreni sežu u istoimenu mangu, japanske umetnice Kojoharu Gotouge, koja je svojim objavljivanjima dostigla više od 150 miliona prodatih primeraka i postala jedno od najčitanijih stripovskih dela u Japanu. Popularnost je dodatno eksplodirala 2020. godine nakon prvog filmskog izdanja, „Mugen Train”, koji je oborio sve rekorde gledanosti i postao najgledaniji japanski film svih vremena. Upravo na talasu tog uspeha, „Infinity Castle” je nastavio da gradi status „Demon Slayera” kao globalnog fenomena koji prevazilazi granice anime kulture i ulazi u sferu svetskog bioskopskog spektakla.

Kultura koja menja svet

Mange su japanski stripovi koji se čitaju s desna na levo i obuhvataju najrazličitije žanrove - od akcije i fantastike, preko misterije i horora, do romantike i svakodnevnih životnih priča. Za razliku od zapadnih stripova, koji se često vezuju za superheroje i fantastične avanture, manga je mnogo šira u temama i publici, te je podjednako čitaju deca, tinejdžeri i odrasli. Njena popularnost u Japanu datira još od posleratnog perioda, kada su autori poput Osamua Tezukea postavili temelje modernog stripovskog izraza i uticali na stil i narativ koji i danas karakteriše japanske stripove. Vremenom su mange postale sastavni deo svakodnevne kulture, a izdavači su počeli da ih objavljuju u milionskim tiražima. Porast interesa za mange prirodno je otvorio vrata i njihovim animiranim adaptacijama, poznatim kao anime serije i filmovi, koji kroz pokret, zvuk, muziku i vizuelne efekte prenose priče široj publici i daju im novu dimenziju. „Demon Slayer” je upravo jedan od najsvetlijih primera kako manga i anime zajedno mogu stvoriti globalni fenomen i kako ova dva medija neraskidivo oblikuju savremenu pop-kulturu.

Putovanje ubice demona

Priča „Demon Slayer: Kimetsu no Yaiba” prati Tandžiroa Kamadoa, mladića čiju je porodicu brutalno ubio demon, dok je njegova sestra Nezuko preživela, ali pretvorena u demona. Vođen željom da je spase i pronađe lek, Tandžiro se pridružuje vojsci ubica demona i kreće na putovanje ispunjeno borbama, iskušenjima i moralnim dilemama. Serijal je brzo stekao posebnu prepoznatljivost zahvaljujući snažnim emocijama, kompleksnim i upečatljivim likovima, te umetničkom stilu koji se oslanja na tradicionalne japanske motive, kao što su motivi prirode, vode, vatre i vizuelna estetika japanskih printova. Manga je od prvog objavljivanja 2016. godine beležila stabilan uspeh, ali je pravi proboj usledio nakon anime adaptacije 2019. godine. Serija je oživela priču vizuelno raskošnom animacijom studija „Ufotable”. To je podiglo interesovanje za originalnu mangu, čija je prodaja naglo skočila i dovela do toga da se u vrlo kratkom roku nađe među najprodavanijima u istoriji Japana.

Film koji je opravdao sva očekivanja

Prelomni trenutak u globalnoj afirmaciji stigao je sa već pomenutim filmom „Mugen Train”, direktnim nastavkom anime serije. Film je postao kulturni fenomen, rušeći rekorde gledanosti i postavši najuspešniji japanski film svih vremena, te osvojio kako već postojeće fanove, tako i nove gledaoce širom sveta.  Kulminacija tog puta stigla je sa „Demon Slayer: Kimetsu no Yaiba – Infinity Castle”, filmom koji zatvara priču i predstavlja najambiciozniji projekat u okviru čitave franšize. Nakon ogromnog uspeha „Mugen Traina”, očekivanja su bila ogromna, ali publika je dokazala da su godine iščekivanja bile vredne - bioskopske sale širom sveta bile su prepune, a kritike su isticale ne samo tehničku raskoš animacije već i emotivnu snagu završnice, kao i sposobnost filma da balansira akciju, dramu i psihološki razvoj likova.

Kada Istok oblikuje Zapad

Japanske mange nisu uticale samo na domaću kulturu već i na Holivud. Njihova raznovrsnost, vizuelna maštovitost i kompleksne priče privukle su pažnju zapadnih producenata i reditelja. Film „Matriks” iz 1999. godine, sestara Vačovski, otvoreno nosi pečat japanskog anime uticaja, posebno mange „Duh u oklopu” (Ghost In The Shell), koja ima i svoju ekranizovanu animaciju. Sestre Vačovski su jednom prilikom rekle: „Želimo da napravimo ovo, ali uživo”, prikazujući scene iz filma „Duh u oklopu” kao uzor onoga što žele da postignu. Producent Džoel Silver je takođe izjavio da je film zamišljen kao „akcioni spektakl u stilu `Duha u oklopu`”, naglašavajući direktan uticaj japanskog animea na koncepciju „Matriksa”. Filmove poput „Alita: Borbeni anđeo” iz 2019. godine, zasnovanog na mangi Jukitoa Kiširoa, i „Na rubu vremena” iz 2014. godine sa Tomom Kruzom u glavnoj ulozi, inspirisanog mangom i romanom „All You Need Is Kill”, takođe karakteriše direktan uticaj japanskog stripovskog sveta. Holivud je koristio ove priče kao inspiraciju za vizuelni stil, narativ i dinamiku akcije, dok publika širom sveta prepoznaje i ceni takve adaptacije. Povremeno su i stariji klasici dobijali novo ruho. „Spid Rejser” preneo je na film čuvenu mangu i anime „Mach GoGoGo”, dok je „Duh u oklopu” sa Skarlet Johanson pokušao da prenese na veliko platno ovu jednu od najsloženijih i najcenjenijih japanskih priča o identitetu i tehnologiji. Čak i psihološki triler „Stari momak”, koji je svetsku slavu stekao kroz korejsku verziju 2003. godine, imao je svoje poreklo u japanskoj mangi.

I. Japundža