Јапански цртани који је СРУШИО ХОЛИВУД: Да ли је ово КРАЈ ЗАПАДНЕ ДОМИНАЦИЈЕ у биоскопима?

Људи су пожурили да виде завршницу саге која је већ годинама градила армију фанова, док су биоскопске сале биле распродате недељама унапред, често и месецима пре премијере. Феномен популарности „Demon Slayerа” није дошао изненада - његови корени сежу у истоимену мангу, јапанске уметнице Којохару Готоуге, која је својим објављивањима достигла више од 150 милиона продатих примерака и постала једно од најчитанијих стриповских дела у Јапану. Популарност је додатно експлодирала 2020. године након првог филмског издања, „Mugen Train”, који је оборио све рекорде гледаности и постао најгледанији јапански филм свих времена. Управо на таласу тог успеха, „Infinity Castle” је наставио да гради статус „Demon Slayerа” као глобалног феномена који превазилази границе аниме културе и улази у сферу светског биоскопског спектакла.

Култура која мења свет

Манге су јапански стрипови који се читају с десна на лево и обухватају најразличитије жанрове - од акције и фантастике, преко мистерије и хорора, до романтике и свакодневних животних прича. За разлику од западних стрипова, који се често везују за суперхероје и фантастичне авантуре, манга је много шира у темама и публици, те је подједнако читају деца, тинејџери и одрасли. Њена популарност у Јапану датира још од послератног периода, када су аутори попут Осамуа Тезукеа поставили темеље модерног стриповског израза и утицали на стил и наратив који и данас карактерише јапанске стрипове. Временом су манге постале саставни део свакодневне културе, а издавачи су почели да их објављују у милионским тиражима. Пораст интереса за манге природно је отворио врата и њиховим анимираним адаптацијама, познатим као аниме серије и филмови, који кроз покрет, звук, музику и визуелне ефекте преносе приче широј публици и дају им нову димензију. „Demon Slayer” је управо један од најсветлијих примера како манга и аниме заједно могу створити глобални феномен и како ова два медија нераскидиво обликују савремену поп-културу.

Путовање убице демона

Прича „Demon Slayer: Kimetsu no Yaiba” прати Танџироа Камадоа, младића чију је породицу брутално убио демон, док је његова сестра Незуко преживела, али претворена у демона. Вођен жељом да је спасе и пронађе лек, Танџиро се придружује војсци убица демона и креће на путовање испуњено борбама, искушењима и моралним дилемама. Серијал је брзо стекао посебну препознатљивост захваљујући снажним емоцијама, комплексним и упечатљивим ликовима, те уметничком стилу који се ослања на традиционалне јапанске мотиве, као што су мотиви природе, воде, ватре и визуелна естетика јапанских принтова. Манга је од првог објављивања 2016. године бележила стабилан успех, али је прави пробој уследио након аниме адаптације 2019. године. Серија је оживела причу визуелно раскошном анимацијом студија „Ufotable”. То је подигло интересовање за оригиналну мангу, чија је продаја нагло скочила и довела до тога да се у врло кратком року нађе међу најпродаванијима у историји Јапана.

Филм који је оправдао сва очекивања

Преломни тренутак у глобалној афирмацији стигао је са већ поменутим филмом „Mugen Train”, директним наставком аниме серије. Филм је постао културни феномен, рушећи рекорде гледаности и поставши најуспешнији јапански филм свих времена, те освојио како већ постојеће фанове, тако и нове гледаоце широм света.  Кулминација тог пута стигла је са „Demon Slayer: Kimetsu no Yaiba – Infinity Castle”, филмом који затвара причу и представља најамбициознији пројекат у оквиру читаве франшизе. Након огромног успеха „Mugen Trainа”, очекивања су била огромна, али публика је доказала да су године ишчекивања биле вредне - биоскопске сале широм света биле су препуне, а критике су истицале не само техничку раскош анимације већ и емотивну снагу завршнице, као и способност филма да балансира акцију, драму и психолошки развој ликова.

Када Исток обликује Запад

Јапанске манге нису утицале само на домаћу културу већ и на Холивуд. Њихова разноврсност, визуелна маштовитост и комплексне приче привукле су пажњу западних продуцената и редитеља. Филм „Матрикс” из 1999. године, сестара Вачовски, отворено носи печат јапанског аниме утицаја, посебно манге „Дух у оклопу” (Ghost In The Shell), која има и своју екранизовану анимацију. Сестре Вачовски су једном приликом рекле: „Желимо да направимо ово, али уживо”, приказујући сцене из филма „Дух у оклопу” као узор онога што желе да постигну. Продуцент Џоел Силвер је такође изјавио да је филм замишљен као „акциони спектакл у стилу `Духа у оклопу`”, наглашавајући директан утицај јапанског анимеа на концепцију „Матрикса”. Филмове попут „Алита: Борбени анђео” из 2019. године, заснованог на манги Јукитоа Кишироа, и „На рубу времена” из 2014. године са Томом Крузом у главној улози, инспирисаног мангом и романом „All You Need Is Kill”, такође карактерише директан утицај јапанског стриповског света. Холивуд је користио ове приче као инспирацију за визуелни стил, наратив и динамику акције, док публика широм света препознаје и цени такве адаптације. Повремено су и старији класици добијали ново рухо. „Спид Рејсер” пренео је на филм чувену мангу и аниме „Mach GoGoGo”, док је „Дух у оклопу” са Скарлет Јохансон покушао да пренесе на велико платно ову једну од најсложенијих и најцењенијих јапанских прича о идентитету и технологији. Чак и психолошки трилер „Стари момак”, који је светску славу стекао кроз корејску верзију 2003. године, имао је своје порекло у јапанској манги.

И. Јапунџа