DREVNO PIVO NIJE BILO NI NALIK DANAŠNJEM, KAŽU NAUČNICI Pio se „tečni lebac”, koji nije bio ni penast ni gaziran
Pivo je danas jedno od najpopularnijih pića na svetu, ali nije uvek bilo penasto, hladno i gazirano kao danas.
Njegovi počeci sežu hiljadama godina unazad, ali se i dalje ne zna tačno kada i gde su ljudi prvi put počeli da ga proizvode.
„Ne znamo sasvim precizno kako je otkriveno pivo”, kaže Tejt Polet, istoričar sa Univerziteta Severne Karoline. Razlog leži u tome što je fermentacija otkrivena pre više milenijuma, pa nam je dostupno samo ograničeno arheološko svedočanstvo.
Naučnici pomoću hemijske analize ostataka na drevnim posudama mogu da otkriju tragove fermentacije žitarica. Ovakvi dokazi pronađeni su na više mesta širom sveta, a potiču čak iz neolita (10.000–4.000 godina pre nove ere), kada su ljudi počeli da se bave poljoprivredom.
Kako je pivo nekad izgledalo?
Sigurno je da drevno pivo nije bilo ni nalik onom današnjem. Bilo je kiselo, gusto, nefiltrirano, često se pilo kroz slamke sa filterima i brzo se kvarilo. Nije bilo gazirano, a alkoholni sadržaj je verovatno bio nizak. U suštini, najviše je podsećalo na bozu, koju smo nekada mogli da kupimo kod sladoledžije.
Istraživač Kirk Fre-nč sa Pen stejta ističe da se pivo kakvo danas poznajemo pojavljuje tek u 16. veku u Češkoj i Nemačkoj. Tada je razvijena tehnika hladne fermentacije (lagering), koja je stvorila čisto, penasto i prijatno ohlađeno pivo. Kako su se Nemci selili, ovaj način spravljanja piva proširio se širom sveta — zato skoro svuda možete da pronađete klasični lager.
Turci i Kinezi bore se za primat
Najpouzdaniji arheološki nalazi za sada dolaze iz Kine, sa lokaliteta Ćaotou, starog oko 9.000 godina, gde su nađeni ostaci biljaka, kvasca i plesni na posudama, u blizini ljudskih skeleta. Posude su, najverovatnije, sadržale fermentisani napitak od pirinča, krompirastih biljaka i gljiva. I na drugom kineskom nalazištu - Đahu, nađeni su bronzani sasudi sa ostacima pirinča, meda i voća – sve što podseća na praistorijsko pivo.
Postoje i starija mesta gde je moguće da je pivo pravljeno, kao što je 11.000 godina staro svetilište Gobekli Tepe u današnjoj Turskoj. Tamo su pronađeni ostaci krupno mlevenih žitarica, što bi moglo ukazivati na pripremu piva, ali dokazi nisu dovoljno čvrsti.
Neki arheolozi tvrde da tragovi fermentacije potiču čak iz pećine kod Haife u Izraelu, stare 13.000 godina. Ipak, ostaje pitanje da li se radilo o pripremi hrane ili pića.
Danas se pivo proizvodi industrijski preciznim procesima, koji obuhvataju fermentaciju vode, žita (najčešće ječma), hmelja i kvasca. Pivo se pravi u pivarskim kotlovima, a zatim filtrira, gazira i flašira u strogo kontrolisanim uslovima. Naravno, sve su popularnija i takozvana „domaća” ili kraft piva, koje prave male radionice, pa čak i dobri domaćini u garaži.
Godišnje se u svetu proizvede oko 1,9 milijardi hektolitara piva, a najveći proizvođači su Kina, SAD i Brazil. Potrošnja piva globalno premašuje 180 milijardi litara godišnje, a najviše se piva po glavi stanovnika popije u Češkoj, Nemačkoj i Austriji.
Najpopularnija vrsta piva u svetu je pivo od ječmenog slada, posebno lager, koji se odlikuje blagim ukusom i nižim sadržajem alkohola. Iako postoje i pšenična, kukuruzna, pirinčana i ražana piva, ječam ostaje osnovna sirovina za većinu svetske proizvodnje.